Sastanak je održan 19. februara 2016. godine, od 9:00 do 13:00 časova, u Palati Srbija.
Sastanku su prisustvovali: Željko Ožegović, državni sekretar – Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (u daljem tekstu MDULS), Dragana Brajović –MDULS, Đurđa Janićijević – MDULS, Bogdan Lekić – MDULS, Marija Kujačić – Direkcija za eUpravu, Milica Ilić – Ministarstvo finansija, Jovan Nicić –Agencija za borbu korupcije, Jasna Bujuklić – Ministarstvo pravde, Suzana Stojadinović – Republički sekretarijat za javne politike (RSJP), Milena Banović – Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, Stefan Otašević – Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, Vladimir Podgorac – Ministarstvo unutrašnjih poslova, Nina Ninković – Ministarstvo unutrašnjih poslova, Katarina Milanović – Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Slavenka Mijušković – Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Suzana Otašević – Generalni sekretarijat Vlade, Danijela Božović – Beogradska otvorena škola (BOŠ), Raša Nedeljkov – Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Bojana Selaković – Građanske inicijative, Stanka Parać Damjanović – Centar lokalne demokratije, Sonja Mažibrada – Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), Ivan Radojević – Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Mirjana Domonji – EKO SAN, Olgica Milojević – People 2 People, Veselina Pelagić – Fondacija za razvoj domaćinstva, Valentino Popović – Centar za koordinaciju „Ujedinjena Srbija“, Vladimir Radojičić – Trag fondacija, Vladimir Radojčić – Glas veterana, Vukosav Sredojević, Grand Netinfo Education, Donka Petrović – Beogradski centar novih vizija u poslovanju, Denis Perinčić – Republička unija potrošača, Dragana Mladenović – Žene na prekretnici, Elvir Burazerović – ORCA, Zlatko Petrović – Rodna gruda, Zoran Birovljević – Nomotehnički centar Beograd, Irena Rizmal, Centar za evroatlanske studije (CEAS), Katarina Dašić – MDULS, Katarina Kosmina – Centar za evropske politike (CEP), Ljubica Kampuš – Savez pronalazača Srbije, Nataša Vukmirović – Link plus, Nataša Obradović – Udruženje žena „Obronci tare“ iz Bajine Bašte, Natalija Prelović – Udruženje hranitelja Beograda, Nikola Dragović – Sindikat sudskih veštaka Srbije, Ognjen Gogić – Centar za razvoj demokratskog društva „Europolis“, Radovan Momčilović – Centar društvenih aktivnosti „ROD“, Senida Tahirbegović – Pokrajinski odbor Socijaldemokratske partije Srbije, Uroš Mišljenović – Partneri za demokratske promene Srbije, Ivan Zlatić – Učitelj neznalica, Admir Smajović – Građanske inicijative, Fismir Jahiu– Građanske inicijative, Đorđe Staničić – Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), Nikola Tarbuk – Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), Ivan Grujić – Edukacioni centar, Ristovski Jelena – Zeleni grad, Slobodan Marković – Registar nacionalnog internet domena Srbije
Sastanak je održan u cilju što šireg konsultativnog procesa u okviru učešća Republike Srbije u inicijativi Partnerstvo za otvorenu upravu (u daljen tekstu: POU) i uključivanja svih zainteresovanih organizacija civilnog društva na samom početku izrade Akcionog plana za sprovođenje inicijative POU u Republici Srbiji za period od 2016. do 2017. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan), radi utvrđivanja prioriteta i obaveza koje će se uključiti u planirani dokument
Uvodnu reč je održao Željko Ožegović, državni sekretar i rukovodilac Posebne međuministarske radne grupe za izradu drugog Akcionog plana za period od 2016. do 2017. godine i realizaciju učešća Republike Srbije u inicijativi Partnerstvo za otvorenu upravu (u daljem tekstu: Radna grupa).
U uvodnoj reči je, između ostalog, istakao:
• Partnerstvo za otvorenu upravu – Open Government Partnership (OGP) predstavlja međunarodnu inicijativu čija je svrha obezbeđivanje podrške i većeg angažovanja vlada širom sveta u cilju poboljšanja integriteta, transparentnosti, efikasnosti i odgovornosti javne vlasti, kroz izgradnju poverenja javnosti, saradnju sa organizacijama civilnog društva, osnaživanje učešća građana u upravljanju, borbu protiv korupcije, pristup informacijama, upotrebu novih tehnologija, a u vezi sa ostvarivanjem delotvornijeg i odgovornijeg rada javne vlasti.
• Partnerstvo za otvorenu upravu formalno je pokrenuto u septembru 2011. godine a Republika Srbija je izrazila nameru da učestvuje u ovoj inicijativi 2012. godine. Prvi nacionalni Akcioni plan Vlada Republike Srbije je usvojila u decembru 2014. godine.
• Vlada Republike Srbije posvećena je ciljevima POU. Ova inicijativa, između ostalog, predstavlja i snažan instrument u procesu pristupanja Srbije Evropskoj Uniji.
• Inicijativa Partnerstvo za otvorenu upravu predstavlja snažan instrument za unapređenje transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti javne uprave, kao i za ispunjavanje određenih kriterijuma u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. To zahteva i podizanje kapaciteta same državne uprave, kao i poboljšanje zakonodavnog okvira, kako bi se uprava učinila boljom, pristupačnijom i efikasnijom. U tom smislu, jedan od dokaza da je Srbija na dobrom putu jeste i usvajanje i početak primene Zakona o inspekcijskom nadzoru, a predviđeno je i usvajanje novog Zakona o opštem upravnom postupku koji donosi određene nove instrumente u smislu unapređenja saradnje između građana u uprave. Da bi došlo do suštinskog napretka u ovoj oblasti potrebno je i stalno aktivno angažovanje organizacia civilnog društva, kao i privrednog sektora. Novi akcioni plan za sprovođenje inicijative POU, odnosno sve mere koje će on sadržati, svakako će doprineti dodatnom ubrzanju ovih procesa.
• Prvi Akcioni plan za sprovođenje inicijative POU, iako je imao određenih nedostataka, pozitivno je ocenjen od strane Nezavisnog mehanizma za izveštavanje, uz određene primedbe i preporuke. Ipak, on je sadržao veliki broj mera od kojih neke nisu sprovedene, uglavnom zbog nedostatka finansijskih sredstava. Stoga je preporuka da novi akcioni plan sadrži manje mera, ali da one budu realne, ostvarljive i da imaju transformativni uticaj.
• Takođe, jedna od primedaba odnosila se na to da organizacije civilnog društva nisu učestvovale u izradi akcionog plana na odgovarajući način i da je on sadržao određene mere koje su preuzete iz drugih strateških dokumenata. Zbog toga su, ovog puta, organizacije civilnog društva i predstavnici privrednog sektora, uključeni u izradu drugog akcionog plana, na samom početku. Takođe, zbog nedovoljne uključenosti lokalne samouprave u prethodnom ciklusu izrade i sprovođenja akcionog plana, sada su tu prisutni i predstavnici Stalne konferencije gradova i opština, kao važan faktor u ovom procesu, s obzirom na to da su lokalne samouprave neodvojivi deo u procesu reforme uprave. Važno je napomenuti i da sve mere moraju imati obezbeđene finansijske resurse, što u prošlom akcionom planu nije bio slučaj.
• Rok za izradu akcionog plana je 30. jun 2016. godine. Iako nam predstoje izbori, na njegovoj izradi radiće se punim kapacitetom. Planirano je održavanje dodatnih konsultativnih sastanaka Radne grupe sa civilnim društvom u cilju što bolje saradnje i zajedničkog definisanja prioriteta i obaveza koje će biti uključene u akcioni plan.
• Iako smo svesni da će različite OCD imati različite prioritete, potrebno je da zajednički dođemo do onih obaveza koje su najrealnije, ostvarive i imaju obezbeđenu finansijsku podršku.
Dragana Brajović je izrazila zadovoljstvo zbog prisustva velikog broja predstavnika civilnog društva koji će svojim učešćem i idejama doprineti izradi kvalitetnog akcionog plana, napomenuvši da je u smislu saradnje sa organizacijama civilnog društva učinjen napredak koji se ogleda ne samo u velikom broju organizacija koje su prisutne na sastanku, već i u sastavu same Radne grupe za izradu Akcionog plana u čijem radu, kao ravnopravni članovi, učestvuje i šest predstavnika organizacija civilnog društva. Takođe se zahvalila Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom na pomoći prilikom izbora kandidata iz redova organizacija civilnog društva za članove Posebne međuministarske radne grupe, kao i u organizaciji ovog sastanka.
Milena Banović iz Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom istakla je da Kancelarija od samog početka daje svoj doprinos kako u procesu uključivanja organizacija civilnog društva u proces izrade Akcionog plana, tako i kroz promociju vrednosti POU. Uključivanje civilnog društva na samom početku izrade dokumenta treba da, kao rezultat, doprinese kvalitetu tog dokumenta, a to je takođe i u skladu sa principima koje POU propisuje i promoviše, kao i sa opredeljenjem Vlade da sve veći borj dokumenata kreira na ovakav način. Ona je takođe istakla da veliki odziv organizacija civilnog društva pokazuje da i one dele vrednosti POU, napominjući da je, u cilju kreiranja što kvalitetnijeg dokumenta, potrebno da učesnici na sastanku u formulisanju obaveza budu realni, konkretni i precizni.
Nakon uvodnih reči, Dragana Brajović se osvrnula na strukturu akcionog plana i vrednosti POU i, između ostalog, istakla:
• Akcioni plan je najvažnija komponenta učešća jedne države u Partnerstvu za otvorenu upravu. Njime država izražava svoju posvećenost osnovnim vrednostima Partnerstva za otvorenu upravu, kroz preuzimanje ambicioznih obaveza koje značajno unapređuju postojeće stanje u okviru ovih vrednosti. Akcioni plan se sastoji od četiri dela. U prvom, uvodnom delu, zemlje treba da objasne zašto je za njih važno da učestvuju u Partnerstvu za otvorenu upravu i da naglase prioritete i glavne izazove koji su u vezi sa vrednostima Partnerstva za otvorenu upravu. Drugi deo se odnosi na već postignute rezultate u cilju unapređenja vrednosti POU, dok se u trećem delu navodi i opisuje čitav proces izrade akcionog plana uključujući konsultativni proces. Poslednji, četvrti deo, predstavlja najvažniji deo akcionog plana, u kome se navode preuzete obaveze. Obaveze se definišu u formi obrasca koji je izrađen od strane POU i dostavljen u materijalu za sastanak.
• Osnovne vrednosti POU su transparentnost, javna odgovornost, učešće javnosti i tehnologije i inovacije, kao instrument kojim se postižu prethodne tri vrednosti.
• Obaveze koje se tiču transparentnosti odnose se, između ostalog, na objavljivanje svih informacija koje vlast poseduje, mehanizme za jačanje prava na informisanost, transparentnost u donošenju odluka, dostupnost objavljenih podataka. Obaveze u vezi sa javnom odgovornošću odnose se, između ostalog, na pravila, propise i mehanizme na osnovu kojih se od vlasti zahteva da opravda ili objasni svoje delovanje, delovanje u odnosu na kritiku ili zahteve, kao i prihvatanje odgovornosti za neuspeh u izvršavanju u skladu sa zakonom ili prihvaćenim obavezama. Kad je u pitanju učešće javnosti, potrebno je da javnost bude uključena u dijalog u vezi sa vladinim politikama ili programima, kao i da javnosti bude omogućeno da pruži svoj doprinos u cilju odgovornijeg i efikasnijeg upravljanja. Tehnologija i inovacije predstavljaju instrument za implementaciju preostale tri vrednosti.
• Dosadašnja praksa je pokazala da akcioni planovi koji sadrže od 5 do 15 obaveza jesu najbolji akcioni planovi. Važno je ponoviti da je potrebno da obaveze budu realne i konkretne. One naravno moraju biti u skladu sa drugim strateškim dokumentima, ali ne samo preuzete iz istih, već treba da predstavljaju nadgradnju, odnosno dodatne mere u skladu sa već preuzetim obavezama iz drugih strateških dokumenata
• U cilju definisanja kriterijuma za kvalitetne obaveze, POU koristi termin „smart“ obaveza. To znači da obaveza treba da bude: konkretna – da precizno opisuje problem koji treba rešiti, aktivnosti od kojih se sastoji i očekivane rezultate; merljiva – da je moguće proveriti njeno sprovođenje, a ukoliko se sastoji od više pod-obaveza, one treba da budu podeljene u jasne, merljive korake; potrebno je da bude definisano telo za sprovođenje obaveze, kao i svi partneri; mora biti jasno povezana sa principima i vrednostima POU; i vremenski ograničena – sa jasno naznačenim datumom za njenu realizaciju, kao i za realizaciju pojedinačnih koraka.
• Partnerstvo za otvorenu upravu u svakoj zemlji koja pristupi ovoj inicijativi uspostavlja Nezavisni mehanizam za izveštavanje (u daljem tekstu NMI) koji prati sve faze izrade akcionog plana – od pripreme nacrta, celokupnog konsultativog procesa, preko implementacije, do evaluacije. Za ovaj mehanizam obično se angažuje određena nevladina organizacija. Kod nas ulogu NMI vrši Centar za evropske integracije. NMI takođe prati konsultativni proces tokom izrade i implementacije akcionog plana (da li su izvršene konsultacije, koliko su trajale, da li su potrebni dokumenti objavljeni blagovremeno, pre konsultacija, da li su preduzete aktivnosti u vezi sa podizanjem svesti javnosti, obim konsultacija, stalni konsultativni proces). Prilikom izveštavanja, NMI se vodi određenim kriterijumima na osnovu kojih procenjuje relevantnost obaveza uključenih u akcioni plan u odnosu na vrednosti POU i najbolje obaveze se obeležavaju zvezdicom – to su obaveze za primer, takozvane „star commitments“. Da bi neka obaveza dobila zvezdicu ona mora biti konkretna i merljiva, jasno povezana sa POU vrednostima, mora da ima značajan uticaj (transformative impact) i mora biti sprovedena u potpunosti ili u znatnoj meri.
• U svom privremenom izveštaju o implementaciji Akcionog plana za sprovođenje inicijative POU u Republici Srbiji za period od 2014. do 2015. godine, NMI je dao preporuke za ovaj, sledeći, ciklus izrade Akcionog plana koje se uglavnom odnose na poboljšanje i proširenje konsultativnog procesa tokom izrade akcionog plana, kao i razvoj saradnje sa lokalnim samoupravama u svim fazama izrade i sprovođenja akcionog plana.
• U skladu sa kalendarom POU, akcioni plan je potrebno usvojiti do 30. juna 2016. godine, što znači da Nacrt mora biti pripremljen do 8. aprila, a javna rasprava završena do 30. aprila 2016. godine.
• Planirano je da se učesnici na sastanku prilikom definisanja obaveza podele u radne grupe prema sledećim temama: učešće javnosti, pristup informacijama, otvoreni podaci, integritet vlasti, fiskalna transparentnost i javne usluge.
• S obzirom na to da akcioni plan treba da sadrži najviše oko 15 obaveza, važno je da svaka grupa nakon razmatranja svih predloga, zajednički redukuje njihov broj na tri do četiri, a nakon radnog dela, svaki predstavnik radne grupe predstaviće definisane predloge. Predloge će nakon sastanka razmotriti Radna grupa, nakon čega će biti odlučeno koji će predlozi bitu uključeni u Nacrt akcionog plana.
• Iako se u obrascu za definisanje obaveza, koje je dostavio Sekretarijat POU, ne nalazi kolona za predviđena finansijska sredstva, važno je napomenuti da će u akcioni plan biti uključene samo one obaveze za koje je moguće obezbediti finansijska sredstva.
Usledio je radni deo sastanka, razmatranje i definisanje predloga OCD po grupama.
Nakon radnog dela sastanka, predstavnici pojedinačnih radnih grupa predstavili su predloge za obaveze. Predloge navodimo na osnovu teksta popunjenih obrazaca za definisanje obaveza od strane pojedinačnih radnih grupa i izlaganja njihovih predstavnika.
UČEŠĆE JAVNOSTI
Prisutni:
Milena Banović, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
Stefan Otašević, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
Suzana Stojadinović, Republički sekretarijata za javne politike (RSJP)
Nikola Tarbuk, Stalna konferencija gradova i opština (SKGO)
Ognjen Gogić, Centar za razvoj demokratskog društva „Europolis“
Stanka Parać Damjanović, Centar lokalne demokratije
Fismir Jahiju, Građanske inicijative
Vladimir Radojičić, Trag fondacija
Prelović Natalija, Udruženje hranitelja Beograda
Nataša Obradović, Udruženje žena „Obronci tare“ iz Bajine Bašte
Vukosav Sredojević, Grand Netinfo Education
1. Tema:
Unapređenje konsultativnog procesa sa civilnim sektorom na lokalnom nivou prilikom usvajanja dokumenata javnih politika
Odgovorne institucije: lokalne samouprave, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), OCD
Trenutno stanje ili problem kojim se obaveza bavi: Lokalne samouprave imaju nedovoljno razvijene mehanizme komunikacije sa civilnim sektorom. Organizacije civilnog društva nedovoljno se uključuju u sve faze izrade dokumenata javnih politika. Neujednačena je praksa i nedovoljna je razmena dobre prakse.
Osnovni cilj: Institucionalzovan mehanizam uključivanja organizacija civilnog društva u proces donošenja javnih politika
Kratak opis obaveze: Prepoznavanje funkcija zaposlenog zaduženog za saradnju sa civilnim društvom u postojećoj sistematizaciji radnih mesta u lokalnim samoupravama.
Najveći broj lokalnih samouprava ima zaposlene koje sarađuju sa civilnim društvom, ali su ti poslovi najčešće dodeljeni kao dodatni poslovi, uz neke druge, a zaposleni koji rade na tim poslovima različitih su kompetencija.
Potrebno je da se, među zaposlenima na radnim mestima, u okviru postojeće sistematizacije, zvaničnom odlukom ili rešenjem rukovodioca imenuje lice za saradnju sa OCD. Opis posla koji sadrži uloge i odgovornosti zaposlenog trebalo bi da bude prilog toj odluci. Da bi imenovano lice moglo na optimalni način da razvija saradnju sa OCD, potrebno je da se pomenutom odlukom ili rešenjem odredi i preraspodela posla tog lica kako bi se znalo koliko ili koji procenat radnog vremena posvećuje saradnji sa OCD.
Rezultati istraživanja pokazuju da jedinice lokalne samouprvae (u daljem tekstu: JLS) koje imaju zaposlenog koji radi sa OCD, više uključuju OCD u proces donošenja propisa.
Koraci:
1.Usvajanje pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u lokalnim samoupravama, u kojim je predviđen jasno definisan opis poslova službenika koji rade na poslovima saradnje sa civilnim društvom
2. Podizanje kapaciteta javne uprave za saradnju sa civilnim društvom – obuke namenjene službenicima zaposlenim u insitucijama uprave o značaju i mehnizmima saradnje sa organizacijama civilnog društva u cilju uspostavljanja sistematske partnerske saradnje.
3. Podizanje kapaciteta OCD za saradnju sa organima državne uprave – obuke namenjene organizacijama civilnog društva o mogućim modalitetima i mehnizmima saradnje sa insistucijama javne uprave u cilju uspostavljanja sistematske partnerske saradnje.
4. Kampanje namenjene građanima o mogućnostima i važnosti uključivanja javnosti u proces donošenja odluka
2. Tema:
e-Učešće građana u Srbiji
Tekst je pripremio i dostavio Vukosav Sredojević iz organizacije Grand Netinfo Education.
Izrada veb platforme koja će svim građanima na teritoriji Republike Srbije omogućiti da prijave problem na najvažnije teme iz životnih oblasti (porodica, Zdravlje, obrazovanje, dokumenta, rad, ljudska prava, osobe sa invaliditetom, sport, omladina, saobraćaj, finansije, Katastar, dozvole)
Takođe će pomoću raznih onlajn alata moći aktivno da učestvuju sa predlozima u rad državnih službi unutar državne uprave i lokalne samouprave
Veb portal bio bio podeljen u četiri segmenta:
1. Report systems
Report system predstavlja informacioni servis koji omogućuje građanima da na brz i jednostavan način prijave problem u svom gradu. Sistem predstavlja i mehanizam za bolje upravljanje lokalnom samoupravom i kvalitetnijom kontrolom nad javnim preduzećima, objedinjujući rad svih javnih preduzeća u opštini ovaj alat omogućava rešavanje problema i zahteva građana. Ovaj moderan i jednostavan za korišćenje alat bio bi dostupan za sve građane Srbije a uključio bi sve gradove i opštine na teritoriji države Srbije.
2. E-učešće
E-Učešće označava upotrebu informaciono-komunikacionih alata u procesima javnog upravljanja i vladanja. Uglavnom se odnosi na kvalitetniji kontakt između građana i predstavnika vlasti, na način da omogućava komunikaciju bez nužnosti fizičkog prisustva aktera dijaloga. Portal eUčešća zasnovan je uključivanjem svih zainteresovanih građana u procese aktuelnih javnih rasprava.
3. Internet zona
Svrha ovog dela portala je da vas na brz i jednostavan način dovede direktno do
najznačajnijih i najkorisnijih elektronskih informacija i e-servisa. Na portal Internet zone građani će dobijati informacije o korisnosti Interneta i moći da koriste posebno kreirane servise koji su se u istraživanju pokazali kao najinteresantniji a to su:(e-Posao, e-Uprava, e-Učenje).
4. Blog
Četvrti segment portala je web blog gde bi aktivni registrovani članovi portala imali mogućnost da kreiraju svoju stranicu gde bi imali slobodu pisanja blogova na aktuelne teme u društvu. Mogućnost pregleda i pretraživanja blogova imali bi svi posetioci sajta a mogućnos uređivanja samo registrovani korisnici.
PRISTUP INFORMACIJAMA
Prisutni:
Katarina Dašić, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave
Katarina Milanović, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Suzana Otašević, Generalni sekretarijat Vlade
Dragović Nikola, Sindikat sudskih veštaka Srbije
Veselina Pelagić, Fondacija za razvoj domaćinstva
Nataša Vukmirović, Link plus
Donka Petrović, Beogradski centar novih vizija u poslovanju
S obzirom na to da se u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave trenutno radi na izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu inormacijama od javnog značaja, formulisane su 3 mere koje su kompatibilne sa rešenjima na kojima radi Radna grupa za izmenu i dopunu Zakona, kako bi bila olakšana primena u praksi.
1. Obaveza:
Ppoboljšanje/unapređenje sadržine Informatora o radu kao obaveze svih državnih organa u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu inormacijama od javnog značaja u pogledu jasnog i transparentnog prikaza sredstava koja se odnose na IPA projekte.
Sredstva koja su u vezi sa ovim projektima nisu vidljiva prilikom pretraživanja informatora o radu organa državne uprave.
Naziv odgovorne institucije: svi organi državne uprave
Ime odgovorne osobe iz institucije koja je nosilac aktivnosti: ovlašćeno lice za izradu Informatora o radu
2. Obaveza:
Izrada unificiranog elektronskog upitnika za Informator o radu od strane e-Uprave i obavezno objavljivanje svih informatora o radu na Portalu E-uprava
Naziv odgovorne institucije: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave – Direkcija za elektronsku upravu
3. Obaveza :
Usklađivanje zakona i drugih propisa kojima se obezbeđuje dostupnost informacijama od javnog značaja u skladu i sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (npr. Zakon o sudskim veštacima)
Naziv odgovorne institucije: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave
OTVORENI PODACI
Prisutni:
Marija Kujačić, Direkcija za elektronski upravu
Đorđe Staničić, Stalna konferencija gradova i opština (SKGO)
Ivan Grujić, Edukacioni centar
Irina Rizmal, Centar za evroatlanske studije (CEAS)
Raša Nedeljkov, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA)
Sonja Mazibrada, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP)
Elvir Burazerović, ORKA
Katarina Kosmina Centar za evropske politike (CEP) (učestvovala kao posmatrač)
Danijela Božović, Beogradska otvorena škola (BOŠ)
1. Obaveza
Objavljivanje budžeta i Izveštaja o izvršenju budžeta na centralnom i lokalnom nivou u mašinski čitljivom obliku
Ovi dokumenti sa svim podacima već postoje, u formatima pdf ili word, stoga je potrebno samo izmeniti format u kom se oni objavljuju, kako bi se mogli dalje koristiti, kao i da bi se OCD pružila mogućnost da izrađuju analize prema sopstvenim prioritetima i interesovanjima. Za korišćenje i ponovno korišćenje tih informacija potrebno ih je objaviti i u CSV formatu. Različite OCD će, u skladu sa svojim prioritetima, na različit način analizirati i upotrebiti ove podatke za izradu aplikacija koje se kasnije mogu dalje koristiti. Rok 1. januar 2017. godine.
Paralelno treba raditi na otvaranju podataka na lokalnom nivou, kako bi se unapredila transparentnost. Na taj način će se postići veći doprinos za građane.
Potrebna je izmena odgovarajućeg zakona koji bi utvrdio obavezu i sankcije u slučaju neprimenjivanja.
2. Obaveza
Objavljivanje Informatora o radu u otvorenom formatu na centralnom i lokalnom nivou.
Rok 1. januar 2017. godine. Potrebno je da se informatori o radu, koji se po pravilu objavljuju u formatima pdf ili word, objave u CSV formatu. Ovo će obezbediti korisnički orijentisan način za unos podataka, kvalitetniji sadržaj informatora i redovno ažuriranje. Osim raznih analiza i vizuelizacije koji bi na taj način bili omogućeni, obezbedilo bi se i poštovanje uputstava Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za izradu informatora o radu.
Potrebna je izmena odgovarjućeg zakona koji bi utvrdio obavezu i sankcije u slučaju neprimenjivanja.
3. Obaveza
Unapređenje postojećeg Portala otvorenih podataka funkcionalnostima koje obuhvataju:
– Uputstva za sertifikaciju i anonimizaciju otvorenih setova podataka
(obezbediti informacije o načinu anonimizacije i sertifikacije setova podataka).
– Prikupljanje inicijativa za otvaranje novih skupova podataka (obezbediće mogućnost za nove inicijative za otvaranje pojedinih podataka koje društveni subjekti prepoznaju kao prioritetne setove podataka)
INTEGRITET VLASTI
Prisutni:
Jovan Nicić, Agencija za borbu protiv korupcije
Jasna Bujuklić, Ministarstvo pravde
Senida Tahirbegović, Pokrajinski odbor Socijaldemokratske partije Srbije
Valentino Popović, Centar za koordinaciju „Ujedinjena Srbija“
Radovan Momčilov, Centar društvenih aktivnosti „ROD“
Vladimir Radojčić, Glas veterana
Ivan Zlatić, Učitelj neznalica
Tanja Maksić, BIRN
U skladu sa Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionim planom za Poglavlje 23, potrebno je definisati nove mere koje predstavljaju nadgradnju:
1. Obaveza
Uvođenje onlajn aplikacije čijom primenom će javnosti biti dostupni podaci o trošenju javnih sredstava od strane organa javne vlasti (svih direktnih i indirektnih budžetskih korisnika).
Predlog je da se uvede online aplikacija čijom primenom se pružaju informacije korisnicima o poslovnim transakcijama organa javne vlasti – svih direktnih i indirektnih budžetskih korisnika. Podaci bi se ažurirali na dnevnom nivou, uz obezbeđenje proaktivne transparentnosti u domenu trošenja u javnom sektoru. Aplikacija bi kombinovala relevantne podatke iz različitih izvora (Uprava za javne nabavke, Uprava za trezor, Poreska uprava itd.) i predstavljala bi važan korak prema transparentnijem delovanju države i povećanju odgovornosti, na taj način što bi njenim korišćenjem svi zainteresovani građani mogli da dođu do konkretnih podataka o trošenju javnih sredstava. Primena ovakve aplikacije je dala rezultate u pojedinim zemljama u okruženju, a najbolji primer je Slovenija. Pored toga, uvođenjem ove obaveze jasno se doprinosi svim proklamovanih principima otvorene uprave – transparentnosti, odgovornosti, učešću javnosti i tehnologiji i inovacijama.
2. Obaveza
Unapređenje procedura za sprovođenje javnih konkursa za dodelu javnih sredstava na svim nivoima vlasti, uključujući tu pitanja evaluacije i pravnih lekova.
3. Obaveza
Usvojiti zakon kojim se uređuje ispitivanje porekla imovine.
Stvaranje pravnog okvira za ispitivanje i utvrđivanje porekla imovine doprinelo bi efikasnijem otkrivanju i sprečavanju korupcije. Naime, cilj ove obaveze jeste odvraćanje i sprečavanje koruptivnih dela od strane nosilaca javne vlasti. Ovo pitanje nije eksplicitno uređeno Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, niti za Poglavlje 23, a smatra se da bi stvaranje pravnog okvira u ovoj oblasti moglo imati značajne rezultate u praksi. Od 2003. godine postoji odredba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koja omogućava Poreskoj upravi da vrši unakrsne provere imovine i prihoda građana, ali to rešenje nije dalo adekvatne rezultate. Trebalo bi stvoriti jasan zakonodavni okvir u ovoj oblasti donošenjem zakona koji bi se odnosio na ispitivanje porekla imovine, i/ili uvođenjem krivičnog dela “nezakonitog bogaćenja”, u skladu sa članom 20. Konvencije UN protiv korupcije. Trenutno je veća verovatnoća da će se ići na donošenje posebnog zakona kojim bi se uredilo ispitivanje porekla imovine.
4. Obaveza
Dopuniti propise (Zakon o državnoj upravi i poslovnike Vlade i Narodne skupštine) kako bi se precizirali i pojasnili kriterijumi za obavezno održavanje javne rasprave prilikom pripreme zakona, odnosno za donošenje zakona po hitnom postupku
Ne tako retko dešava se da Vlada upućuje predloge zakona u skupštinsku proceduru bez prethodno sprovedene javne rasprave, uz pronalaženje određenih argumenata za takvu odluku. Imajući u vidu da kriterijumi za utvrđivanje toga kada je obavezno organizovati javnu raspravu prilikom pripreme zakona nisu dovoljno jasno propisani u Zakonu o državnoj upravi i Poslovniku Vlade, predlog je da se ovo pitanje detaljnije uredi dopunama ovih propisa.
Kad je u pitanju donošenje zakona po hitnom postupku, statistički podaci ukazuju na to da je u periodu od aprila 2014, kada je aktuelni saziv Narodne skupštine otpočeo sa radom, do kraja 2015. godine, više od 50% zakona doneto je po hitnom postupku. Poslovnikom Narodne skupštine utvrđeno je kada se zakon može doneti po hitnom postupku, a to bi trebalo da bude izuzetak, a ne pravilo. Stoga se postavlja pitanje da li su propisani kriterijumi za donošenje zakona po hitnom postupku dovoljno jasni ili ne, te je i to jedno od pitanja koje je značajno za ovaj akcioni plan.
Izostanak javnih rasprava i donošenje zakona po hitnom postupku negativno utiču na participativnost i transparentnost, a s druge strane, tako doneti zakoni, po pravilu, imaju izvesne nesavršenosti (manjkavosti) i sa sobom nose određene koruptivne rizike.
FISKALNA TRANSPARENTNOST
Prisutni:
Đurđa Janićijević, MDULS
Milica Ilić, Ministarstvo finansija
Ljubica Kampuš, Savez pronalazača Srbije
Denis Perinčić, Republička unija potrošača
Bojana Selaković, Građanske inicijative
Zlatko Petrović, Rodna gruda
1. Obaveza
Javno objavljivanje građanskog budžeta lokalne vlasti
Ova mera je već bila predviđena prethodnim akcionim planom ali nije bila realizovana.
Naziv odgovorne institucije: Jedinice lokalne samouprave i kao partner Stalna konferencija gradova i opština (SKGO). Potrebna je i pomoć OCD koje se bave ovom temom (CRTA).
Izazov: Nedostatak sistema praćenja i evaluacije na lokalnom nivou (što je navedeno i u izveštaju NMI).
2. Obaveza
Transparentno finansiranje OCD
Unapređenje procesa transparentnog finansiranja OCD bila je jedna od mera utvrđenih prethodnim akcionim planom i u ovoj oblasti su realizovane određene aktivnosti. U ovom trenutku potrebno je preduzeti dalje korake:
Obaveza svih organa koji dodeljuju sredstva sa ekonomske klasifikacije 481, da na portalu eUprava objavljuju evaluaciju i procenu efekata programa podrške iz ekonomske klasifikacije 481, a sa druge strane, obaveza objavljivanja svih izveštaji OCD o realizovanim aktivnostima koje su finansirane iz dodeljenih sredstava, sa lokalnog ili centralnog nivoa.
Potrebno je upostaviti mehanizam za praćenje, u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa OCD.
JAVNE USLUGE
Prisutni:
Nina Ninković, MUP
Vladimir Podgorac, MUP
Slavenka Mijušković, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Domonji Mirjana, EKO SAN
Ristovski Jelena, Zeleni grad
1. Obaveza
Unapređenje pravnog okvira u oblasti informacione bezbednosti i elektronskog poslovanja
Rok: II-IV kvartal 2016. godine
Naziv odgovorne institucije: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Trenutno stanje: U januaru 2016. godine usvojen je Zakon o informacionoj bezbednosti, a potrebno je doneti pravilnike koji će detaljnije urediti ovu oblast. Takođe, oformljena je radna grupa za pripremu Nacrta zakona o elektronskom poslovanju.
Osnovni cilj: obezbediti pravni okvir za razmenu dokumenata u elekronskom obliku na bezbedan i pouzdan način.
– Realizacija interoperabilnosti i efikasna razmena podataka između državnih institucija, upravljanje elektronskim identitetima i podacima i čuvanje podataka u okviru državnih institucija, privrednih i drugih subjekata u skladu sa zakonom.
– Povećanje stepena bezbednosti primenom mera zaštite IKT sistema i uspostavljanjem CERT-timova (eng. Computer Emergency Response Team).
– Stvaranje bezbednog ambijenta koji doprinosi elektronskom poslovanju i otklanjanje prepreka za primenu IKT u poslovanju državnih organa, što za posledicu ima efikasnost i otvorenost državne uprave.
– Jačanje poverenja građana u elektronske servise.
2. Obaveza
Procena uticaja za zaštitu životne sredine na portalu eUprava
Objavljivanje obaveštenja na portalu e-Uprava o izradi procene uticaja na zaštitu životne sredine, od strane nadležnih državnih organa i organa lokalne samouprave.
Unapređenje postojeće usluge na portalu e-Uprava, gde trenutno lokalna samouprava Loznica objavljuje procenu.
Cilj je da svi nadležni državni organi i organi lokalne samouprave objavljuju procene na portalu e-Uprava. Time bi se dobila pravovremena informisanost i dobijanje relevantnih podataka koji su značajni za izradu projekata za zaštitu životne sredine, kao i uključivanje šire javnosti u proces izrade dokumenata koji se odnose na prostorno planiranje sa stanovišta zaštite životne sredine.
Kroz uključivanje portala e-Uprava, omogućava se veća dostupnost informacija o izradi dokumenata, mogućnost uključivanja građana koji će moći da se pravovremeno obaveste i daju mišljenje za izradu istih. Na taj način se vrši obaveštavanje na ekonomičan način, korišćenjem informacionih tehnologija.
S obzirom na veću dostupnost informacija utiče se i na veću transparentnost, uz mogućnost aktivnog učešća javnosti i ostvarivanja dijaloga između građana i vlasti.
Rok: IV kvartal 2016. godine – IV kvartal 2017. godine
