Javno raspravljati VS hitno donositi

Nebojša Rančić – Media&Reform centar Niš

U srži otvorene uprave nalazi se slobodan, aktivan i kreativan građanin.

Takvu upravu, koja je otvorena za građane, nose četiri stuba, kao nosači krova na kome velikim slovima piše JAVNI INTERES. JAVNI INTERES i njegovo ispunjenje osnovni je zadatak otvorene uprave. Otvorena uprava ide u susret potrebama građana i ostvaruje javni interes kao korist ili dobrobit za sve građane, za veliku većinu ili manjinsku grupu posebno zaštićenu određenim propisima. Dakle, otvorena uprava kao nosač javnog interesa sa svoja četiri stuba daje u isto vreme i sigurnost, i čvrstinu, i elastičnost, i nosi taj teret velikog krova, koji se zove javni interes. Koji su to stubovi koji čine otvorenu upravu i nose javni interes?

• Nove tehnologije – Stub broj jedan, čini da građani imaju efikasnu i jeftinu uslugu primenom novih tehnologija.
• Otvoreni podaci – Stub broj dva, čini da građani – pojedinci i organizacije, koriste javne podatke za svoje potrebe u svakodnevnom životu, u poslu, za bolju komunalnu uslugu, za uspešno učenje, za akademsko ili poslovno istraživanje, za nove inicijative za razvoj zajednice, a sve kroz otvorene baze podataka, velike rezervoare dostupnih podataka, u mašinski čitljivim formatima koji se nalaze na portalima javnog sektora. Ovaj stub omogućava i razvojnu upotrebu podataka i tok – od podataka, preko informacija, do znanja.
• Integritet vlasti – Stub broj tri, čini da građani budu sigurni da se javni fondovi ne troše na zloupotrebe budžeta, korupciju, nameštene „javne konkurse“ i nameštene „javne nabavke“. Da bi se to predupredilo, potrebna je transparentna vlast, koja ima integritet.
• Učešće građana – Stub broj četiri, čini da građani aktivno učestvuju u procesu predlaganja, donošenja i kontrole izvršenja odluka, da imaju jasnu ulogu i da se pitaju, tj. da svako ko se nalazi na poziciji javne vlasti mora da zna da ta funkcija nije privremena privatna svojina nad javnim resursima, od izbora do izbora, već je služenje građanima koje stalno i neprekidno mora da pita koju i kakvu odluku da donese. Dakle, stalno i neprekidno, da pita…

Unapređenje registra medija

04/30/2019

Tanja Maksić- BIRN/AOM

Ko je vlasnik medija i iz kojih izvora se finansiraju mediji su dve glavne informacije koje svaki građanin treba da zna da bi mogao da proceni kako se kroji uređivačka politika jednog medija. Zakonitost je jasna- ako je vlasnik medija naklonjen jednoj političkoj opciji, i medij će o njoj pohvalno izveštavati.

Takođe, građani moraju da znaju koji mediji se finansiraju iz budžeta, sa kojom količinom novca i da li neki mediji imaju „lakši pristup“ tom novcu i česte ugovore sa državnim institucijama, dok je drugima budžetski novac nedostupan. Mali broj građana, zapravo, je upoznat sa ovim informacijama, iako se, suštinski radi o novcu koji ide iz njihovog džepa.

Objavljivanje podataka u otvorenom formatu

03/27/2019

Ivan Grujić 

U okviru Nacrta Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu nalazi se nova obaveza objavljivanja u otvorenom formatu podataka iz konkursa za finansiranje rada udruženja i sufinansiranje izrade medijskih sadržaja od javnog interesa (obaveza 4.).

Šta ovo znači?

Do sada su organi javne vlasti na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou objavljivali na svojim internet prezentacijama podatke iz konkursa za finansiranje projekata udruženja i projekata za sufinansiranje medijskih sadržaja. Međutim, ti podaci su objavljivani u formi slike ili PDF dokumenta i nisu bili pogodni za dalju (mašinsku) obradu. Znamo ko je raspisao konkurs, ko se prijavio, ko je dobio sredstva, ali nismo mogli dalje (lako) da analiziramo podatke.

Transparentnost javnih finansija

02/28/2019

 Nemanja Nenadić- Transparentnost Srbija

Zašto je za građane važno da javne finansije budu transparentne?

Mnogi građani će reći da je za njih važno da znaju kako se troše javne finansije, zato što je to novac koji treba da stvori dobrobit i za njih kao članove zajednice. Oni koji su još osvešćeniji reći će da to mora da se zna zato što država i političari koji trenutno gospodare državnom kasom nemaju nikakav svoj novac, već samo ono što uzmu od naroda. Stoga, građani koji pune budžet imaju puno pravo da znaju na šta se te pare troše.

Uspostavljanje Elektronske oglasne table za sve organe državne uprave

0

0

01/30/2019

Dejan Grujić- Narodni parlament Leskovac

Činjenica je da veliki broj organa državne uprave nema posebno izdvojenu elektronsku oglasnu tablu na svojoj veb prezentaciji, što otežava informisanje stranaka. Iz toga proizilazi da fizička i pravna lica nemaju pravnu sigurnost jer na veb prezentacijama ne mogu da pronađu tražene dokumente. Trenutni način javnog dostavljanja uvida u dokumente jeste putem oglasnih tabli u zgradama upravnih organa, a koje su često nepregledne zbog prevelikog broja dokumenata.