Vesti


POU – Vodič – mere za pomoć otvorenim vladama za odgovor na krizu i oporavak svojih zemalja

Kriza izazvana pandemijom virusa COVID -19 predstavljala je vrhunac nesigurnosti za vlade, civilno društvo i građane širom sveta. Suočene sa jedinstvenim izazovom, nove politike i pristupi bili su testirani u realnom vremenu, a mnogi akteri država članica Inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu (POU)  bili su aktivno uključeni u definisanje mera za odgovor na krizu i oporavak svojih zemalja.

Inicijativa POU pripremila je Vodič koji na jednom mestu sadrži predloge mera koje otvorenim vladama mogu pomoći da najbolje iskoriste postojeće resurse u borbi protiv pandemije.

Vodič donosi preporuke i resurse za otvoreni odgovor i otvoreni oporavak, kao i neke dugoročne reforme koje bi članovi POU trebalo da razmotre u cilju izgradnje poverenja i otpornosti u upravljanje budućim sličnim krizama i jačanju društva u celini.

Vodič obuhvata različite oblasti, koje su prepoznate kao dugoročni prioriteti zajednice POU. Za svaku oblast objašnjeno je zašto je relevantan za odgovor na COVID-19 i oporavak od pandemije, rezimirane su ključne preporuke, uključeni primere dobrih praksi i dati linkove do resursa za više informacija. Za svaku oblast politike, Inicijativa POU osigurala je da su uzete u obzir dimenzije roda i inkluzije, da je objašnjena uloga OCD, vlada i digitalnih alata za veće uključivanje građana u procese donošenja odluka.

Oblasti koje obuhvata vodič su:

1. OGP_Građanski prostor

2. OGP_Fiskalna transparentnost

3. OGP_Inkluzija i rodna ravnopravnost

4. OGP_Međunarodna pomoć

5. OGP_Pravda

6. OGP_Zaštita slobode izražavanja

7. OGP_Otvoreni podaci

8. OGP_Zaštita privatnosti

9. OGP_Zaštita učešća građana u donošenju odluka

10. OGP_Javne nabavke

11. OGP_Pravo na informisanje

12. OGP_Socijalna zaštita

13. OGP_Zaštita uzbunjivača

 

 

, , ,

Konsultacije sa OCD povodom izrade novog Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave započelo je aktivnosti u okviru procesa izrade četvrtog Akcionog plana za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za period od 2020-2022 godine. Kao i prethodnih godina, u cilju pripreme Akcionog plana formirana je  Posebna međuministarska radna grupa koju čine predstavnici organa državne uprave, službi Vlade Republike Srbije, posebnih organizacija, nezavisnih državnih organa, Narodne skupštine Republike Srbije, Privredne komore Srbije, jedinica lokalne samouprave, kao i predstavnici devet organizacija civilnog društva ( Beogradska otvorena škola, BIRN Srbija, Građanske inicijative, Media i reform centar, Monitor, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Partneri za demokratske promene Srbija, Fondacija centra za demokratiju i Centar za istraživanje u politici „Argument“)  izabranih putem javnog poziva u saradnji Ministarstva i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

Radi obezbeđivanja što šireg konsultativnog procesa i uključivanja svih zainteresovanih organizacija civilnog društva na samom početku izrade Akcionog plana, kada se utvrđuju prioriteti i obaveze koje će se uključiti u planirani dokument, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom organizuje seriju konsultativnih sastanaka.

Imajući u vidu okolnosti i mere prevencije usled epidemije izazvane virusom COVID-19, a u cilju zaštite zdravlja svih učesnika, konsultativni sastanci biće održani online, putem zoom aplikacije.

Kako bi diskusija bila što efikasnija i uz dovoljno vremena da svi učesnici iznesu svoje predloge, održavanje sastanaka organizovano je po temama (oblastima) koje odgovaraju osnovnim vrednostima Partnerstva za otvorenu upravu. Pored toga, u cilju prepoznavanja potreba i podsticanja učešća organizacija civilnog društva koje se bave javnim politikama u oblasti zdravlja, zaštite životne sredine, kulture, medija, obrazovanja i mladih, u ovom ciklusu izrade Akcionog plana uvedeni su posebni konsultativni sastanci na navedene teme.

Konsultativni sastanci biće održani prema sledećem rasporedu:

• 19. jun 2020, 11:30-13,00 – Tema: Učešće javnosti u donošenju odluka
• 19. jun 2020, 14:00-15,30 – Tema: Kultura i mediji
• 22. jun 2020, 11:30-13,00 – Tema: Pristup informacijama, otvoreni podaci i ponovna upotreba podataka
• 22. jun 2020, 14:00-15,30 – Tema: Zdravlje i životna sredina
• 23. jun 2020, 11:30-13,00 – Tema: Javne usluge
• 23. jun 2020, 14:00-15,30 – Tema: Obrazovanje i omladinska politika
• 24. jun 2020, 11:30-13,00 – Tema: Fiskalna transparentnost
• 24. jun 2020, 14:00-15,30 – Tema: Integritet (odgovornost) vlasti

Shodno oblastima u kojima deluju i za koje su zainteresovane, organizacije civilnog društva mogu poslati svoje prijave za učešće na odgovarajućem sastanku najkasnije do 18. juna 2020. godine na e-mail adresu [email protected] ,sa naznakom „Prijava za učešće na OGP sastanku – naziv teme“.

Na sam dan održavanja konsultativnog sastanka za odgovarajuću temu prijavljenim učesnicima će biti dostavljeni pristupni podaci koji omogućavaju prisustvo na sastanku.

Organizacije civilnog društva koje nisu u mogućnosti da prisustvuju sastanku izradi Akcinog plana mogu doprineti i slanjem pismenih predloga. Obrazac za dostavljanje pismenih predloga potrebno je poslati na e-mail adresu  [email protected], do 25. juna 2020. godine.

Dokumenta i obrasci koji su neophodni za pripremu Akcinog plana i koja su sastavni deo ovog Javnog poziva možete preuzeti sa sajta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave

 

Povećana transparentnost gradova i opština u Srbiji

Ovogodišnje istraživanje Lokalnog indeksa transparentnosti (LTI 2020), koje već godinama sprovodi Transparentnost Srbija (TS), pokazalo je da je u odnosu na prethodnu godinu transparentnost gradova i opština u Srbiji povećana. Najtransparentnijim gradovima smatraju se Bečej, Novi Pazar i Sombor, ali je prosek među ostalim gradomia i opštinama i dalje nizak.

Ove godine se prosečni rezultat prvi put popravio sa prošlogodišnjih 40 na 46 poena, što pokazuje da je moguće ostvariti napredak u oblasti otvorenosti jedinica lokalne samouprave prema građanima, čak i kada ne postoje sveobuhvatni napori u tom pravcu, u vidu novih zakonskih načela.Iako transparentnost predstavlja jedno od bitnih oruđa za borbu protiv korupcije, to ne znači da otvorenost rešava sve probleme, već da je neophodno uspostaviti i druge mehanizme, istakao0 je tokom predstavkljanja istraživanja Nemanja Nenadić, programski direktor TS.

Prema nalazima istraživanja, najtransparentnija opština Bečej ima skor od 83, od mogućih 100, čime je udvostručila rezultat iz prošle godine (kada je imala 38). Grad Novi Pazar ima skor 82, a Sombor 80. Na četvrtom mestu je opština Kanjiža sa skorom 77, a slede je Leskovac sa 75 poena i Vranje sa 73. Najniže rangirane opštine su Bela Crkva (18), Svilajnac i Koceljeva (po 22 svaka), a Jagodina je, sa 21 poenom, najlošije ocenjena JLS.

Dobri rezultati u istraživanju ne znače i da ima manje korupcije, niti obrnuto, već samo da su donosioci odluka i zaposleni prepoznali značaj veće otvorenosti prema građanima.

Takođe, rezultati ukazuju i na nazadovanje u kategoriji “informatori o radu”, zbog čega je potrebno da JLS ulože dodatne napore u ispunjavaju zakonskih obaveza i da redovno objavljuju I ažuriraju informatore o radu, kao i da u najskorijem roku imenuju lica zadužena za zaštitu podataka o ličnosti.

Indeks transparentnosti lokalne samouprave LTI 2020 predstavlja istraživanje, ocenjivanje i rangiranje 145 jedinica lokalane samouprave (JLS) i 25 gradskih opština u Srbiji, koje sprovodi Transparentnost Srbija. Opštine i gradovi su rangirani na osnovu kriterijuma transparentnosti, određenih putem 95 indikatorskih pitanja. Među gradskim opštinama, koje ne ulaze u rangiranje zbog specifičnih nadležnosti, najboljii rezultat ima Surčin (53) koji beleži trend poboljšanja rezultata u tri uzastopna istraživanja.

Indikatori koje se analiziraju tokom istraživanja su podeljeni u osam kategorija – skupština i veće, budžet, JLS i građani, slobodan pristup informacijama, javne nabavke, informator o radu, javna preduzeća i javne ustanove i javne rasprave. Ove godine je, kao i prethodne, najbolji prosečni rezultat ostvaren u kategoriji javne nabavke – 95,7 odsto, a najlošiji u oblastima informatori o radu, skupština i veće i javna preduzeća i javne ustanove (sve tri oko 34%). Informatori o radu se izdvajaju i zbog toga što je to jedina kategorija u kojoj je zabeležen pad zbirne ocene u odnosu na LTI 2019.

Cela analiza i prateće tabele, kao i interaktivna mapa sa nalazima, pojedinačnim rezultatima i svim pojedinačnim indikatorima možete se naći na sajtu TS: https://transparentnost.org.rs/index.php/sr/istraivanja-o-korupciji/lti.

Izvor: Transparentost Srbija

Odbrana novinara i aktivista

Novinari i aktivisti su ključni posrednici koji povezuju javne službenike sa građanima i služe kao kontrolori vlade. Države članice POU posvećene su pružanju podrške u zaštiti njihovih prava i sigurnosti.

U četiri od pet zemalja članica POU novinari prijavljuju uznemiravanje, često od strane nedržavnih aktera. U malom, ali ipak značajnom broju zemalja članica POU, aktivisti se suočavaju sa uznemiravanjem, stigmatizacijom, zatvaranjem i nasiljem. U 50 zemalja POU istrage i krivično procesuiranje odgovornih za pretnje upućene novinarima sprovedeni su na neadekvatan način.

POU trenutno radi na primeni postojećih uspešnih obaveza u Hrvatskoj, Irskoj i Crnoj Gori i na deljenju primera dobre prakse sa drugima. Ove obaveze nude važne mehanizme zaštite kao što su zakoni o uzbunjivaču, radne grupe i prikupljanje podataka

Više o ovoj temi možete pročitati ovde.

U TOKU JE JAVNA RASPRAVA O NACRTU ZAKONA O REFERENDUMU I NARODNOJ INICIJATIVI

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave  sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koja će trajati od 25. oktobra do 22. novembra 2019. godine.

Nacrt zakona sa obrazloženjem, analiza efekata i Program javne rasprave možete naći na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Nacrt zakona biće predstavljen na okruglim stolovima koji će se održati 4. novembra 2019. godine u Novom Sadu, 12. novembra 2019. godine u Nišu i 18. novembra 2019. godine u Beogradu.

Organizacije civilnog društva, stručna javnost, kao i druge zainteresovane strane da svoje primedbe i predloge mogu dostaviti Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, na e-mail: [email protected] i poštom na adresu: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Beograd, Birčaninova 6.

Po okončanju javne rasprave Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave će analizirati sve primedbe, predloge i sugestije u javnoj raspravi i na osnovu toga sačiniti izveštaj o održanoj javnoj raspravi u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave. Izveštaj će biti objavljen na  internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Portalu e-uprave.

Donošenje Zakona o referendunu i narodnoj inicijativi je jedna od obaveza predviđena Akcionim planom Partnerstva za otvorenu upravu za period 2018-2020.

Objavljen Izveštaj o dizajnu Akcionog plana POU

Od danas je dostupan  Izveštaj o dizajnu Akcionog plana POU za period od 2018-2020. godine, verzije na srpskom I engleskom jeziku, koji je pripremljen od strane Nezavisnog mehanizma za izveštavanje (IRM) inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu. Za razliku od ranijih godina, kada se izveštaj bavio napretkom u sprovođenju obaveza, ovaj izveštaj se odnosi na kvalitet obaveza i saradnju zainteresovanih strana (pre svega tokom procesa izrade AP).

Preuzmite srpsku verziju izveštaja ovde.

Preuzmite englesku verziju izveštaja ovde.

Izabrane OCD u Posebnu radnu grupu za izradu Strategije reforme javne uprave nakon 2021. godine

Na osnovu Javnog poziva organizacijama civilnog društva za podnošenje kandidature za članstvo u Posebnoj radnoj grupi za izradu Predloga strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period nakon 2021. godine, Komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom donela je Odluku o predlogu organizacija civilnog društva za članstvo u Posebnoj radnoj grupi za izradu Predloga strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period nakon 2021. godine.
 
Navedenom odlukom predloženo je na imenovanje ministru državne uprave i lokalne samouprave svih šest organizacija civilnog društva koje su podnele prijave na Javni poziv i koje ujedno ispunjavaju postavljene formalne uslove i kriterijume.
Odluku Komisije možete preuzeti u nastavku.

Da bismo zaštitili demokratiju moramo stvarati nova partnerstva

Imajući u vidu da je 15. septembra obeležen Svetski dan demokratije, vredi postaviti pitanje: Da li je ovo bila “dobra godina” za demokratiju? Iz onoga što čitate, gledate ili slušate, može se činiti da je odgovor ne – da demokratija propada u mnogim regionima. Na svu sreću postoje zznaci koji ukazuju da demokratija u stvari uspeva u nekoliko regiona sveta.

U svom Izveštaju o demokratiji za 2019, Institut o varijacijama demokratije ističe da je 21 zemlja ostvarila napredak u demokratiji u protekloj deceniji. Tu se ubrajaju pokreti za demokratiju koji su mobilisali hiljade građana u Alžiru, Jermeniji, Burkini Faso, Gruziji, Kirgistanu, Slovačkoj, Tunisu i Sudanu.

Jedan od najasnijih načina za povrat demokratije je zaštita prostora energičnog civilnog društva u kom su građani slobodni da govore i pozivaju institucije na odgovornost. Zato je još važnije tokom burnih vremena da se oslanjaju na međunarodna partnerstva, poput POU, koja nastoje da podignu glasove građana i premoste jaz između vlade i civilnog društva i drugih ključnih aktera, poput privatnog sektora.

Zaštita građanskog prostora i građanskih prava od presudnog je značaja i za demokratiju i za proces otvaranja vlada. Skoro polovina zemalja članica POU obavezala se da će zaštiti građanski prostor i stoga moraju raditi na jačanju onih koji su uključeni u njihove nacionalne i lokalne akcione planove.

Prema Globalnom izveštaju POU, u 48% zemalja članica POU sloboda okupljanja ostaje problem zbog nedostatka pristupa finansijama, poreskih propisa i zakonskih prepreka. Takođe, 58% zemalja članica POU izvestilo je o slučajevima uznemiravanja aktivista i novinara. Da bi se ovim trendom sistematičnije bavile, za države članice POU od presudnog značaja je da u svoje akcione planove uključe određene obaveze za zaštitu građanskog prostora i osnovnih prava građana i obezbede da se upčene prepreke demokratiji uklone.

Više o ovoj temi pročitaje na https://bit.ly/2lWBHI4.

Pristup arhivama u post-sovijetskom svetu – primer Gruzije

Obaveze za postizanje pozitivnih promena u oblasti pristupa arhivskim dokumentima preuzelo je skoro 20 zemalja usvajajući akcione planove  POU. Te obaveze uglavnom imaju za cilj obezbeđivanje građanima nesmetanog pristupa javnim informacijama i arhivskim dokumentima, donošenja ili izmenu relevantnih arhivskih zakona, deklasifikaciju arhivske građe i digitalizaciju papirnih dokumenata kako bi se oni učinili javno dostupnim u elektronskom obliku.

Pristup arhivskim dokumentima ostaje sporna tema među mnogim post-totalitarnim zemljama, uključujući one sa komunističkom i socijalističkom prošlošću. De -Sovjetizacija, prelazak na demokratiju i preispitivanje sovjetske prošlosti protekli su drugačije i različitim tempom u bivšim sovjetskim republikama.

Ovde možete pročitati više o tome kako se sa ovim izazovom suočila Gruzija .

Važnost transparentnosti procesa ugovaranja i javnih nabavki

Pokazalo se da otvoreno zaključenje ugovora (Open Contracting) i transparentnost u javnim štede novac i proširuju konkurenciju.

Finansijski i ljudski troškovi korupcije u javnom ugovaranju su značajni. Prema podacima UN, korupcija smanjuje vrednost javnog ugovora za 10 do 25 procenata

Do sada se preko 70 članica Inicijative POU obavezalo da će sprovesti reforme u ovoj oblasti. VIše o tome možete pročitati ovde.