Vesti


Važnost transparentnosti porcesa ugovaranja i javnih nabavki

Pokazalo se da otvoreno zaključenje ugovora (Open Contracting) i transparentnost u javnim štede novac i proširuju konkurenciju.

Finansijski i ljudski troškovi korupcije u javnom ugovaranju su značajni. Prema podacima UN, korupcija smanjuje vrednost javnog ugovora za 10 do 25 procenata

Do sada se preko 70 članica Inicijative POU obavezalo da će sprovesti reforme u ovoj oblasti. VIše o tome možete pročitati ovde.

Faktičko, a ne formalno vlasništvo

Transparentnost faktičkog, a ne formalnog vlasništva* pojavila se kao važno sredstvo politike u zemljama u borbi protiv korupcije, zaustavljanja ilegalnih finansijskih tokova i borbe protiv utaje poreza. Anonimne kompanije se često koriste za prikrivanje korupcije. U većini zemalja nije obavezujuće navesti ime(na) pojedinca(pojedinaca) koji na kraju kontroliše ili profitira od rada kompanija.

OGP podržava obaveze koje se odnose na transparentnost vlasništva putem koalicije koju je inicirala Velika Britanija i kojoj su se pridružile Argentina, Jermenija, Finska, Kenija, Letonija i Norveška.

Više o tome možete pročitati ovde.

 

*Pojam se odnosi na termin Beneficial ownership (izvor: investopedia), ovde je preveden u duhu srpskog jezika.

Javni poziv OCD za članstvo u Posebnoj radnoj grupi za izradu Strategije reforme javne uprave nakon 2021. godine

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave upućuju Javni poziv organizacijama civilnog društva za podnošenje kandidature za članstvo u Posebnoj radnoj grupi za izradu Predloga strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period nakon 2021. godine.

Za izradu Predloga strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period nakon 2021. godine, planirano je učešće:

  • 1-2 organizacije civilnog društva u krovnoj Posebnoj radnoj grupi,
  • 6 organizacija civilnog društva u podgrupama (jedna po podrupi, od Podgrupe 2. do Podgrupe 7.).

Cilj, oblasti i pravo učešća na javnom pozivu

Cilj ovog poziva je da se kroz javan i transparentan proces izvrši izbor do 8 (osam) OCD čiji će predstavnici biti predloženi na imenovanje ministru državne uprave i lokalne samouprave za članstvo u Posebnoj radnoj grupi i koji će svojim aktivnim učešćem doprineti izradi nove Strategije reforme javne uprave za period nakon 2021. godine.

Javni poziv namenjen je OCD koje deluju u nekoj od sledećih oblasti:

  1. reforma javne uprave,
  2. demokratizacija,
  3. vladavina prava i javna uprava,
  4. borba protiv korupcije,
  5. transparentnost i monitoring rada organa državne uprave,
  6. monitoring javnih finansija i javnih nabavki,
  7. analiza i metodologija izrade javnih politika;
  8. otvoreni podaci,
  9. aktivna participacija građana i građanki u procesima političkog odlučivanja,
  10. promocija i razvoj savremenih tehnologija i inovacija u cilju unapređenja javnih servisa i uključivanja građana u donošenje odluka;
  11. monitoring kvaliteta pružanja administrativnih usluga;
  12. decentralizacija.

Pravo učešća na Javnom pozivu imaju udruženja i druge organizacije civilnog društva osnovane i registrovane saglasno pozitivnim propisima Republike Srbije koje deluju u nekoj od oblasti utvrđenih ovim javnim pozivom.

Rok i način podnošenja prijave

Rok za podnošenje prijava je 6septembar 2019. godine.

Zainteresovana udruženja i druge organizacije civilnog društva dužna su da svoje prijave dostave isključivo poštom, u zatvorenoj koverti na adresu:Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, Palata Srbija, Bulevar Mihajla Pupina broj 2, istočni ulaz, 11070 Novi Beograd sa napomenom: “Kandidatura za članstvo u Posebnoj radnoj grupi za izradu Predloga strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period nakon 2021. godine“ („ZA JAVNI POZIV, NE OTVARATI“ ).

Kontakt osoba: Sanja Atanasković Opačić, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom (011/313-09-68; [email protected] .

Kriterijume, potrebnu dokumentacije i sve ostale potrebne informacije i obrasce  možete preuzeti ovde.

Sloboda okupljanja u 7 POU zemalja

Ova studija slučaja prvobitno je objavljena u globalnom izveštaju POU.

Evropski centar za neprofitno pravo (ECNL), inovativni projekat o slobodi okupljanja, analizirao je relevantne zakone i prakse sedam zemalja POU u srednjoj i istočnoj Evropi između 2017. i 2019. (uključujući i dve zemlje koje nisu članice inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu). Mnoge od ovih zemalja imaju jake zakonske okvire, ali su suočene sa izazovima u sprovođenju zakona i nedostaju im standardizovani procesi među vlastima, posebno na lokalnom nivou.

Na ovoj listi našla se i Srbija. Kako se u studiji slučaja navodi za Srbiju: „Uprkos Zakonu o javnom okupljanju (2016) u Srbiji je sloboda okupljanja suočena sa dosta problema. U praksi se spontana okupljanja, legalna čak i bez organizatora, suočavaju sa ograničenjima, posebno ako su grupe politički osetljive. Prekomerno delovanje policije i razna ograničenja uticala su na slobodu okupljanja“.

Ceo tekst na engleskom jeziku možete pročitati ovde.

U prilog ovome govori i prikaz slučajeva kršenja sloboda udruživanja, okupljanja i izražavanja u Srbiji od marta do jula ove godine koji su objavile Građanske inicijative. Zabeleženo je 70 slučajeva direktnog i indirektnog kršenja ovih prava od čega se 19 odnnosi na slobodu okupljanja. Ceo prikaz Tri slobode pod lupom možete pročitati ovde.

 

 

 

Partnerstvo za otvorenu upravu na lokalnom nivou

Javna uprava i administracija su najbliže građanima na lokalnom nivou. Partnerstvo za otvorenu upravu je zato stavilo poseban akcenat na izradu lokalnih akcionih planova.

Predloženi i usvojeni lokalni akcioni planovi u Somboru, Lapovu, Vlasotincu i Novom Pazaru sadrže niz mera koje imaju za cilj olakšavanje administrativnih poslova građanima, unapređivanje komunikacije između uprave i građana i još mnogo toga.

Klikom do rešenja

Rupa na putu koja ugrožava bezbednost i vozača i pešaka, divlja deponija u blizini vrtića i škole… Sa ovim i sličnim problemima svi smo se susreli. Probali smo da ih prijavimo i u većini slučajeva bilo je bezuspešno.

Unapređenje pružanja komunalnih i drugih usluga omogućiće građanima da na brz, lak i jednostavan način prijave komunalni problem putem mobilne aplikacije. Na ovaj način građani će moći da prate proces rešavanja problema koji su prijavili i dobili bi povratnu informaciju.

Ova mera nalazi se u predloženim i usvojenim lokalnim akcionim planovima POU u Somboru, Lapovu, Vlasotincu i Novom Pazaru.

Sve na jednom mestu

Jedan šalter za izvode iz matičnih knjiga, drugi za uverenja o plaćenom porezu na nepokretnosti, treći za izdavanje dozvola za gradnju, četvrti za dozvole za rušenje, peti za pravna, šesti za fizička lica…… I tako u većini gradova u Srbiji. A zašto ne bi postojao jedan šalter na kom možete kao građanin predati zahteve i dobiti sva uverenja za različite poslove?

Formiranje jedinstvenog, e-šaltera u okviru kog bi se umrežile sve službe i ustanove na teritoriji opštine olakšaće administrativne poslove građanima, a ujedno i budućim investitorima.

Ova mera nalazi se u predloženim i usvojenim lokalnim akcionim planovima POU u Somboru, Lapovu, Vlasotincu i Novom Pazaru.

Lako do informacija

Jedna od mera lokalnih akcionih planova podrazumeva objavljivanje javno dostupnih podataka iz različitih oblasti javnog života u obliku aplikacije koja bi sadržala: mapu pristupačnosti javnh preduzeća i ustanova za osobe sa invaliditetom, mreža ustanova predškolskog, osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja, mapu autobuskih stajališta, mapu taxi stajališta, mapu parking zona i mesta za parkiranje, podatke o kategorisanim turističkim objektima za smeštaj turista u domaćoj radinosti, mapu gradskih znamenitosti I hotela, registra prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite, registar stambenih jedinica itd.

Ova mera nalazi se u predloženim i usvojenim lokalnim akcionim planovima POU u Somboru, Lapovu, Vlasotincu i Novom Pazaru.

Budžet na dlanu – Partnerstvo za otvorenu upravu na lokalnom nivou

Objavljivanje opštinskog budžeta i izveštaja o njegovoj potrošnji omogućiće ne samo građanima, već i preduzetnicima, medijima, organizacijama civilnog društva i donatorima da jasno vide koliko sredstava je namenjeno za rad opštinskih organa i službi, škola, vrtića i domova zdravlja. Ali i koliko od toga je zaista potrošeno.

Ova mera nalazi se u predloženim i usvojenim lokalnim akcionim planovima POU u Somboru, Lapovu, Vlasotincu i Novom Pazaru.

Predstavljen izveštaj o sprovođenju trećeg Akcionog plana POU

Beograd, 29. jul 2019. godine – Danas je predstavljen izveštaj o sprovođenju trećeg Akcionog plana (AP) Partnerstva za otvorenu upravu (POU) u Republici Srbiji  2018-2020.

Cilj Izveštaja je da predstavi rezultate spovođenja preuzetih obaveza za prvih 6 meseci. Imajući u vidu da je AP usvojen 27. decembra 2018. godine, većina obaveza nalazi se u početnim fazama ispunjenja.

Treći AP POU predstavlja uži segment rada Vlade u oblasti otvorene uprave, odnosno organa koji su iskazali interesovanje da učestvuju u radu Radne grupe. Vlada istovremeno sprovodi i druge aktivnosti koje bi se po svojoj prirodi mogle označiti kao relevantne za POU (u oblasti digitalizacije i otvorenih podataka), ali se ne nalaze u ovom AP.

Prema rečima Ljiljane Uzelac, predstavnice Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, AP obuhvata 5 tema (otvoreni podaci / fiskalna transparentnost, integritet vlasti, javne usluge, pristup informacijama i učešće javnosti) koje su prepoznate kao prioritetne. Proces izrade ovog dokumeta bio je veoma inkluzivan, participativan i javan, sam dokment sadrži obaveze u oblastima koje do prethodnog ciklusa izrade nisu bile prepoznate kao prioritetne – javne usluge i otvoreni podaci. Ona ističe da je učešće RS u svetskoj Inicijativi Parterstvo za otvorenu upravu doprinelo unapređenju konsultacija na svim nivoima, transparentnosti u izboru članova RG, inkluzivnost u procesu predlaganja obaveza, uključivanje OCD koje nisu deo Radne grupe tokom čitavog procesa konsultacija, redovnom objavljivanjau izveštaja i zapisnika. Značajnim rezulatatima takođe smatra i unapređenu komunikaciju i otvorenost Vlade za komentare OCD, obavezno korišćenje informacionih tehnologija, otvaranje investicionog dela budžeta opština i gradova, omogućavanje transparentnijeg finansiranja udruženja…

Dalje…