Sastanak je održan 11. aprila 2016. godine u prostorijama Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Sastanku su prisustvovali: Ljiljana Uzelac – Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (u daljem tekstu: MDULS), Dragana Brajović – MDULS, Bogdan Lekić – MDULS, Marija Kujačić – Direkcija za elektronsku upravu, Milica Ilić – Ministarstvo finansija, Jovan Nicić – Agencija za borbu korupcije, Marijana Obradović – Agencija za borbu korupcije, Jasna Bujuklić – Ministartvo pravde, Milica Saračević – Kancelarija za evropske integracije, Suzana Stojadinović – Republički sekretarijat za javne politike (RSJP), Stefan Otašević – Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, Ivan Branisavljević, Ministartvo prosvete, nauke i sporta, Slavenka Mijušković – Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Sanja Nasevski – Beogradska otvorena škola (BOŠ), Ivan Raojević – Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Bojana Selaković – Građanske inicijative, Stanka Parać Damjanović – Centar lokalne demokratije, Nikola Tarbuk, Stalna konferencija gradova i opština (SKGO)
Sastanku nisu prisustvovali članovi ili zamenici, predstavnici sledećih institucija/organizacija civilnog društva: Ministarstvo spoljnih poslova, Narodna skupština Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava za javne nabavke, Generalni sekretarijat Vlade, Privredna komora Srbije, Jedinstveni informatički savez Srbije (JISA), Udruženje poslovnih žena Srbije.
Dnevni red sastanka:
– Usvajanje zapisnika sa drugog sastanka
– Razmatranje i razrada predloženih obaveza za Akcioni plan
– Razmatranje pismenih predloga organizacija civilnog društva pristiglih do 19. februara 2016. godine
– Razmatranje predloga članova Radne grupe
– Razno
Sastanak je otvorila Dragana Brajović i pozdravila prisutne.
U okviru prve tačke dnevnog reda, konstatovano je da je usvojen Zapisnik sa drugog sastanka Posebne međuministarske radne grupe, koji je održan 2. marta 2016. godine.
Nakon toga, pristupilo se razmatranju pojedinačnih predloga za obaveze koje bi trebalo uvrstiti u Akcioni plan, po temama.
UČEŠĆE JAVNOSTI
I OBAVEZA
Unapređenje konsultativnog procesa sa civilnim sektorom na lokalnom nivou prilikom usvajanja dokumenata javnih politika.
Prvi korak – usvajanje pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u lokalnim samoupravama, u kojem je predviđen jasno definisan opis poslova službenika koji rade na poslovima saradnje sa civilnim društvom.
S obzirom na to da je konstatovano da ne postoji utvrđen mehanizam i zakonski okvir za sprovođenje ovakve mere, u periodu između dva sastanka Radne grupe, predstavnica Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave se obratila Stalnoj konferenciji gradova i opština – SKGO u cilju pronalaženja potencijalne mogućnosti da se na lokalnom nivou unapredi saradnja sa civilnim društvom.
Predstavnik SKGO je konstatovao da SKGO ne može obezbediti sistematizaciju takvog radnog mesta, već može pokušati da podstakne jedinice lokalne samouprave da bolje regulišu oblast saradnje sa civilnim društvom, odnosno da unaprede sistematizaciju u tom smislu, putem izrade modela pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, odnosno modela koji prijazuje kako treba da izgledaju radna mesta u jednoj prosečnoj jedinici lokalne samouprave. Takođe je konstatovao da Vlada prethodno treba da donese uredbe na osnovu Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave koji je stupio na snagu u prvom kvartalu ove godine. Nakon toga može se finalizovati model za sistematizaciju radnih mesta, kao i katalog zvanja. U okviru tog modela može se uvrstiti i radno mesto ili deo radnog mesta zaposlenog koji bi trebalo da vrši komunikaciju sa civilnim društvom. To bi trebalo da se završi u trećem ili četvrtom kvartalu ove godine s obzirom na to da JLS imaju obavezu primene navedenog zakona od 1. decembra 2016. i svakako će morati da izmene svoje sistematizacije. Ipak, konstatovano je da treba imati u vidu da se opštine suočavaju sa veoma ozbiljnom racionalizacijom koja će predstavljati ograničenje za sprovođenje ove mere.
Predstavnik Građanskih inicijativa je konstatovala da u većini JLS već postoje zaposleni koji se bave saradnjom sa OCD, ali da bi bilo veoma značajno da se u okviru postojeće sistematizacije definiše opis obaveza i odgovornosti tih službenika i ponudila je podršku u postupku pronalaženja najboljeg načina za to. Napomenula je takođe i da bi ovu meru trebalo primeniti i na nacionalnom nivou.
Na centralnom nivou takođe ne postoji obaveza da postoji osoba, radno mesto ili opis poslova u okviru jednog radnog mesta koji bi se bavio saradnjom sa civilnim društvom. Predstavnica MDULS-a napomenula je da nije celishodno u periodu fiskalne konsolidacije predviđati još jedno obavezno radno mesto za sve državne organe, ali svakako da treba videti da li postoji prostor da se predvide poslovi u okviru postojećih radnih mesta. Za pravni osnov se čeka donošenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva i nakon toga izmena Zakona o državnoj upravi, verovatno Uredbe o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta ili izmena Smernica za uključivanje civilnog društva u proces donošenja propisa.
Dogovoreno je da Građanske inicijative, u saradnji sa Kancelarijom za civilno društvo dostave SKGO-u predlog opisa poslova i obaveza koje bi trebalo predvideti u modelu za sistematizaciju radnih mesta u JLS i da predstavnici MDULS-a pogledaju dokle je stigao proces donošenja Predloga Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u RS i koji su rokovi predviđeni za izmenu gore navedenih propisa, kako bi se razmotrilo unošenje sličnih mera u Akcioni plan za POU.
Drugi korak – obuke za državne službenike na temu primene Smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa i načinima i postupcima za ostvarivanje saradnje organa državne uprave i organizacija civilnog društva
Dogovoreno je da Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom izmeni obavezu tako da se u obuku uključe jedinice lokalne samouprave.
Treći korak – obuke za organizacije civilnog društva o mogućim modalitetima i mehnizmima saradnje sa insistucijama javne uprave u cilju uspostavljanja sistematske partnerske saradnje
S obzirom na to da ova mera nije definisana, dogovoreno je da Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom istraži mogućnost organizovanja ovih obuka i u tom smislu definiše obavezu.
Predstavnica Građanskih inicijativa dala je predlog da bi organizovanje obuka, ukoliko postoje formalne prepreke za to, mogle da preuzmu organizacije civilnog društva, odnosno Građanske inicijative.
Četvrti korak – Kampanje namenjene građanima o mogućnostima i važnosti uključivanja javnosti u proces donošenja odluka
Predstavnica MDULS je napomenula da je plan i program kampanje izrađen, s obzirom na to da je ova mera bila definisana Akcionim planom za borbu protiv korupcije, ali drugi deo ove mere – sprovođenje kampanje, nije implementiran, uz obrazloženje da se čeka izmena i zaokruživanje zakonodavnog okvira kako bi se kampanja sprovela. Takođe je napomenula da je, ukoliko postoji potreba, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom može osmisliti novi plan za potencijalnu, manje intenzivnu kampanju, uz preuzimanje delova iz već izrađenog programa kampanje koja nije sproveden, ali za čije sprovođenje bi bila odgovorna Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.
Dogovoreno je da Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom proveri da li postoji mogućnost za izradu programa i sprovođenje takve nove kampanje.
II OBAVEZA
Izrada veb platforme koja će svim građanima na teritoriji Republike Srbije omogućiti da prijave problem na najvažnije teme iz životnih oblasti (porodica, zdravlje, obrazovanje, dokumenta, rad, ljudska prava, osobe sa invaliditetom, sport, omladina, saobraćaj, finansije, Katastar, dozvole)
Konstatovano je da je otvaranje podataka o radu lokalnih samouprava neophodan preduslov da bi ovakav servis bio kvalitetan i zaista odgovorio na potrebe građana da prijave probleme, ali i da imaju mogućnost da dobiju odgovor, kao i da prate sve ostale prijave i imaju uvid u rešavanje istih, u pogledu vremenskog okvira i u pogledu uspešnosti. Takođe, s obzirom na to da je inicijativa za otvaranje podataka javne uprave u Srbiji započeta, konstatovano je da bi bilo korisno da se ovakve usluge realizuju nakon otvaranja relevantnih skupova podataka koji će zaista omogućiti kvalitetan servis. Takođe se očekuje da aplikacije nad tim skupovima podataka budu razvijene u skladu sa potrebama od strane nevladinog sektora.
Imajući u vidu gore navedeno, konkretna mera neće biti obrađena u okviru ovog akcionog plana, već će se kroz druge aktivnosti, prvenstveno aktivnosti Radne grupe za otvorene podatke, težiti otvaranju setova podataka bez kojih ovakva vrsta aplikacije ne bi omogućila ono što se od nje očekuje.
Takođe, predstavnik SKGO je napomenuo da veliki broj jedinica lokalnih samouprava već ima svoje sisteme za postavljanje pitanja i ukazivanje na probleme od strane građana, koji u velikom broju funkcionišu na lokalnom nivou.
Novi predlozi članova Radne grupe:
Republički sekretarijat za javne politike je dostavio tri mere od kojih se dve odnose na oblast Učešće javnosti. Na sastanku je konstatovano da su mere vrlo relevantne za ovaj akcioni plan, ali i to da se one već nalaze u Akcionom planu za sprovođenje Strategije za regulatornu reformu i unapređenje sistema upravljanja javnim politikama. Imajući sve u vidu, predloženo je da se o uključivanju ovih mera u Akcioni plan odluči naknadno, u odnosu na broj i kvalitet novih obaveza koje će se naći u Nacrtu akcionog plana. Ukoliko budu uključene, ove mere će biti obeležene kao tekuće mere, odnosno kao mere preuzete iz već navedenog akcionog plana.
PRISTUP INFORMACIJAMA
I i II OBAVEZA
Poboljšanje/unapređenje sadržine Informatora o radu kao obaveze svih državnih organa u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu inormacijama od javnog značaja u pogledu jasnog i transparentnog prikaza sredstava koja se odnose na IPA projekte.
Izrada unificiranog elektronskog upitnika za Informator o radu od strane e-Uprave i obavezno objavljivanje svih informatora o radu na Portalu E-uprava
CRTA i BOŠ su razradili i dostavili ovu obavezu.
S obzirom na to da se u okviru ove obaveze predviđa i izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ona je prosleđena članu Radne grupe koja radi na izmenama i dopunama Zakona, u cilju utvrđivanja mogućnosti za sprovođenje mera navedenih u ovoj obavezi.
III OBAVEZA
Izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja radi obezbeđivanja poštovanja prava na pristup informacijama i zakonom utvrđenih rokova, kao i utvrđivanja obaveze proaktivnog objavljivanja informacija
Ovu obavezu je razradila i dostavila CRTA, a ona se odnosi na izmene Zakona o informacijama:
– da se Poverenik ovlasti da podnosi prekršajne prijave zbog povreda prava na pristup informacijama i da daje obavezno mišljenje u postupku donošenja propisa,
– da se otklone nejasnoće odredaba o prinudnom izvršenju odluka Poverenika i da se obezbedi da se propisani mehanizmi prinudnog izvršenja rešenja i zaključaka Poverenika zaista i primenjuju,
– da se visina novčanih kazni usaglasi sa Zakonom o prekršajima i da se ustanovi zaštitni mehanizam kako se ostvareni nivo prava na pristup informacijama ne bi mogao snižavati drugim propisina,
– da se ustanovi obaveza organa u kojoj su obveznici ovog zakona da proaktivno objavnjuju informacije od javnog značaja
Ova obaveza je takođe prosleđena članu Radne grupe koja radi na izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u cilju utvrđivanja mogućnosti za sprovođenje aktivnosti navedenih u ovoj obavezi.
IV OBAVEZA
Usklađivanje zakona i drugih propisa kojima se obezbeđuje dostupnost informacijama od javnog značaja u skladu i sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (npr. Zakon o sudskim veštacima) i
Predlog Centra za evroatlanske studije: Izmene i dopune Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u skladu sa relevantnim propisima Evropske unije; podzakonski akti u vezi sa primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti;
S obzirom na to da se oba predloga odnose na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, član Radne grupe, predstavnica Ministarstva pravde, dostavila je pismeno obrazloženje u vezi sa izmenama i dopunama ovog zakona, kako sledi:
Napominjemo da je merama 3.11.1.1, 3.11.1.2. i 3.11.1.3. Akcionog plana za Poglavlje 23 predviđena izrada novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u skladu sa tabelama usklađenosti, modelom zakona sačinjenog od strane Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, uz donošenje pratećih podzakonskih akata u vezi sa primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Takođe, pomenutim merama predviđa se jačanje kapaciteta Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u skladu sa postojećim Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, vodeći računa o ograničenjima koja proizilaze iz fiskalne konsolidacije.
Tekst Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti pripremila je Radna grupa, obrazovana od strane ministra pravde, u kojoj su učestvovali predstavnici relevantnih državnih organa, kao i stručnjaka iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, odnosno predstavnika stručne javnosti. Prilikom izrade teksta Nacrta zakona korišćene su analize teksta važećeg zakona, inicijative i preporuke za izmenu njegovih odredaba, kao i rešenja koja je izneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u svom Modelu zakona. Tekst zakona je u fazi u fazi nomotehničke redakcije.
Uprkos izuzetnom značaju unapređenju postojećeg zakonskog okvira, imajući u vidu da su pomenute mere sastavni deo Akcionog plana za Poglavlje 23, kao i da je njihova realizacija u toku, smatramo suvišnim i neosnovanim definisanje identičnih mera u Akcionom planu za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za period od 2016. do 2017. godine.
OTVORENI PODACI
I OBAVEZA
Objavljivanje budžeta i Izveštaja o izvršenju budžeta na centralnom i lokalnom nivou u mašinski čitljivom obliku
U vezi sa ovom obavezom, predstavnik Ministarstva finansija je napomenula da je stav Ministarstzva da je budžet dovoljno objaviti u PDF formatu, u kom se već objavljuje, uz obrazloženje da se u takvom formatu usvaja i objavljuje u Službenom glasniku, kao i da, u suprotnom, može doći do nekih izmena.
Usledila je diskusija članova Radne grupe u vezi sa navedenim, nakon koje je konstatovano da ne treba odustajati od ove obaveze koja može predstavljati veliki korak u smislu unapređenja transparentnosti i da je, s obzirom na nepoznavanje koncepta otvorenih podataka, potrebno organizovati sastanak sa Ministarstvom finansija u cilju dodatnog razjašnjenja u vezi sa objavljivanjem budžeta u otvorenom formatu, po mogućstvu na nivou državnih sekretara. Takođe je konstatovano da je u cilju unapređenja u oblasti otvaranja podataka potrebno uspostaviti pravni osnov, što između ostalog predstavnja i jedan od ključnih zadataka Radne grupe za otvorene podatke.
Kad je u pitanju završni račun, s obzirom na to da Uprava za trezor svake godine dostavlja završni račun koji, nakon toga, Narodna skupština ne usvaja, predstavnik Ministarstva finansija iznela je stav Ministarstva da nema svrhe da se ova obaveza uključuje u Akcioni plan.
Kao podršku sprovođenju obaveze objavljivanja budžeta u otvorenom formatu, Direkcija za eUpravu je dostavia razrađenu meru u vezi sa unapređenjem Smernica za ocenjivanje veb prezentacija. Ove smernice koje se odnose kako na organe državne uprave tako i na lokalnu samoupravu, prerastanjem u podzakonski akt, mogu da budu instrument za regulaciju otvaranja setova podataka.
II OBAVEZA
Objavljivanje Informatora o radu u otvorenom formatu na centralnom i lokalnom nivou.
Ova obaveza je razmatrana u okviru teme Pristup informacijama.
III OBAVEZA
Unapređenje postojećeg Portala otvorenih podataka funkcionalnostima koje obuhvataju:
– Uputstva za sertifikaciju i anonimizaciju otvorenih setova podataka (obezbediti informacije o načinu anonimizacije i sertifikacije setova podataka)
– Prikupljanje inicijativa za otvaranje novih skupova podataka (obezbediti mogućnost za inicijativu za otvaranje pojedinih podataka koji društveni subjekti prepoznaju kao prioritetne setove podataka)
Predstavnica Direkcije za elektronsku upravu dostavila je razrađenu obavezu u vidu obrasca. Cilj je da se objavi portal otvorenih podataka na kom bi sve institucije otvarale svoje setove podataka i koji bi bio prepoznatljivo mesto za korisnike otvorenih podataka. Portal bi trebalo da bude visokofunkcionalan softver koji će omogućiti objavljivanje podataka u otvorenom formatu kao i mapiranje, vizualizacije, analize itd.
Takođe, s obzirom da su aktivnosti planirane u okviru inicijative za otvaranje podataka takođe u skladu i sa ciljevima ovog akcionog plana, potrebno je definisati i odlučiti koje je od aktivnosti iz Akcionog plana za otvaranje podataka potrebno uključiti u ovaj akcioni plan.
INTEGRITET VLASTI
I OBAVEZA
Uvođenje onlajn aplikacije čijom primenom će javnosti biti dostupni podaci o trošenju javnih sredstava od strane organa javne vlasti (svih direktnih i indirektnih budžetskih korisnika).
Obaveza je razrađena, sa planiranim koracima i vremenskim okvirom.
II OBAVEZA
Usvojiti zakon kojim se uređuje ispitivanje porekla imovine.
S obzirom na to da je, u skladu sa mišljenjem predstavnika Ministarstva pravde, konstatovano da bi za ovu obavezu trebalo da bude nadležno Ministarstvo finansija, dok bi Ministarstvo pravde trebalo da bude njihov partner, dogovoreno je da predstavnik Ministarstva finansija razmotri ovu obavezu i definiše je u skladu sa utvrđenim planovima Ministarstva finansija, odnosno dostavi mišljenje Ministarstva finansija u vezi sa uključivanjem ove obaveze u Akcioni plan, s obzirom na to da donošenju takvog zakona prethodi složen proces za koji je potreban određen vremenski period.
III OBAVEZA
Dopuniti propise (Zakon o državnoj upravi i poslovnike Vlade i Narodne skupštine) kako bi se precizirali i pojasnili kriterijumi za obavezno održavanje javne rasprave prilikom pripreme zakona, odnosno za donošenje zakona po hitnom postupku
S obzirom na to da se deo ove obaveze odnosi na aktivnosti za koje treba da bude nadležna Narodna skupština i da Vlada, koja usvaja ovaj akcioni plan, ne može biti odgovorna za sprovođenje aktivnosti iz nadležnosti Narodne skupštine, konstatovano je da je potrebno preformulisati ovu obavezu i fokusirati se na aktivnosti u vezi sa izmenama Poslovnika Vlade.
U skladu sa dogovorom postignutim na drugom sastanku Radne grupe, Agencija za borbu protiv korupcije dostavila je predlog/sugestije za kriterijume na osnovu kojih bi se moglo utvrditi kada je obavezno organizovati javnu raspravu prilikom pripreme zakona. Predlozi su prosleđeni Generalnom sekretarijatu Vlade.
S obzirom na to da Generalni sekretarijat Vlade nije dostavio mišljenje u vezi sa ovim predlogom, kao i da njihov predstavnik nije bio u mogućnosti da prisustvuje sastanku, konstatovano je da se ova obaveza mora naknadno definisati.
FISKALNA TRANSPARENTNOST
I OBAVEZA
Unapređenje procedura za sprovođenje javnih konkursa za dodelu javnih sredstava na svim nivoima vlasti, uključujući tu pitanja evaluacije i pravnih lekova.
Ova obaveza je prethodno bila svrstana u okviru teme „Integritet vlasti“, ali s obzirom na to da se odnosi na jačanje fiskalne transparentnosti, konstatovano je da će se dalje obrađivati u okviru ove oblasti.
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom dostavila je razrađenu obavezu – Jačanje sistema fiskalne transparentnosti i odgovornosti, kao i informisanje šire javnosti o projektima i programima organizacija civilnog društva finansiranih iz budžeta Repbulike Srbije, odnosno izmene i dopune Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja, što podrazumeva uvođenje obaveze objave izveštaja o postignutim rezultatima podržanih programa i projekata OCD i definisanje sadržine i forme Izveštaja o evaluaciji konkursnog ciklusa.
II OBAVEZA
Izrada jedinstvene metodologije planiranja, praćenja realizacije i ocene uspešnosti realizovanih programa i projekata organizacija civilnog društva i praćenja utroška dodeljenih finansijskih sredstava.
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom dostavila je razrađenu obavezu. U vezi sa tim, predstavnik SKGO je napomenuo da, s obzirom na to da na lokalnom nivou postoji više različitih vrsta finansiranja, odnosno više različitih tipova nevladinih organizacija, osim klasičnih, kao i više pristupa podršci ovim organizacijama, potrebno je voditi računa da propisana metodologija bude realno izvodljiva i primenljiva za različite tipove finansiranja, kao i da bude u skladu sa ostalim, već ustanovljenim vidovima izveštavanja, kako ne bi došlo do kreiranja nepotrebnih dodatnih obaveza za lokalne samouprave.
III OBAVEZA
Javno objavljivanje građanskog budžeta lokalne vlasti
Obaveza objavljivanja građanskog budžeta bila je definisana i prethodnim akcionim planom i na republičkom nivou je i sprovedena. Kad je u pitanju lokalni nivo, konstatovano je da ne postoji zakonska obaveza jedinica lokalne samouprave da objavljuju građnski budžet, niti je ustanovljen mehanizam za praćenje sprovođenja ove obaveze.
Predstavnik SKGO je napomenuo da bi izrada građanskog budžeta u ovom trenutku mogla samo da se promoviše, s obzirom na to da su finansijski i ljudski resursi u jedinicama lokalne samouprave ograničeni.
U diskusiji je napomenuto da većina JLS već ima objavljene budžete, pa je potrebno samo obraditi te podatke, kao i da je moguće uraditi model za građanski budžet na osnovu koga bi ga JLS koje za to budu imale uslova mogle izraditi. U vezi sa ovim, napomenuto je i da je CRTA već radila građanske budžete za pojedine JLS, na osnovu podataka koje je dobijala od Uprave za trezor (od 2006. do 2010. godine). S obzirom na to da ti podaci više nisu dostupni, predloženo je da se, u okviru sastanka koji bi se održao sa Ministarstvom finansija (dogovorenog u okviru obaveze u vezi sa objavljivanjem budžeta i Izveštaja o izvršenju budžeta na centralnom i lokalnom nivou u mašinski čitljivom obliku), razmotri i mogućnost da Uprava za trezor učini dostupnim podatke koji su potrebni da bi CRTA mogla da izradi građanske budžete JLS. CRTA je članu radne grupe, predstavniku MDULS, u međuvremenu dostavila informaciju o tome koji su podaci neophodni da bi se napravio građanski budžet za JLS.
Takođe je napomenuto da bi se, u slučaju da se podaci objave u otvorenom formatu, lako mogla napraviti njihova vizuelizacija.
U cilju podrške sprovođenju ove obaveze, potrebno je da se, u okviru obaveze koju je dostavila Direkcija za eUpravu u vezi sa unapređenjem Smernica za ocenjivanje veb prezentacija, uvede i ocenjivanje na osnovu objavljivanja građanskog budžeta i na taj način promovisati ovu obavezu.
JAVNE USLUGE
I OBAVEZA
Unapređenje pravnog okvira u oblasti informacione bezbednosti i elektronskog poslovanja
S obzirom na to da je Zakon o informacionoj bezbednosti usvojen u januaru 2016, kao i da se podzakonska akta moraju doneti u roku od šest meseci, ova aktivnost može se izostaviti iz akcionog plana, tako da će se napred navedena obaveza preformulisati, tako da glasi: Unapređenje pravnog okvira u oblasti elektronskog poslovanja.
Predstavnik Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija napomenula je da je, nakon razmatranja usaglašenosti planiranih odredaba ovog zakona i ostalih zakona koji se u određenom obimu takođe bave istom oblašću, sada moguće razraditi i definisati ovu obavezu.
II OBAVEZA
Procena uticaja za zaštitu životne sredine na portalu eUprava
Suština ove obaveze bila je da se na Portalu eUprava objavljuju obaveštenja o izradi procene uticaja na zaštitu životne sredine, od strane nadležnih državnih organa i organa lokalne samouprave.
Konstatovano je da je Agencija za zaštitu životne sredine otvorila svoje setove podataka o kvalitetu vode, vazduha i zagađenju, kao i to da oni objavljuju svoje setove na evropskom portalu otvorenih podataka pošto zaštita životne sredine nije samo lokalno pitanje. Važno je napomenuti da je potrebno uraditi i prioritizaciju setova podataka koje treba otvarati. Nakon duže diskusije u vezi sa važnošću
S obzirom na to da je prilikom definisanja ove obaveze bilo govora o izdavanju građevinskih dokumenata, dozvola itd. i imajući u vidu da tu već postoji elektronska usluga i da se ide u pravcu unapređenja regulisanja te oblasti, konstatovano je da nema svrhe insistirati na ovoj pojedinačnoj obavezi.
Međutim, imajući u vidu važnost komponente zaštite životne sredine za građane, a naročito prilikom planiranja različitih projekata (uvid u nacrte planova) konstatovano je da se nastavi razmatranje uključivanja ove oblasti u akcioni plan. Dogovoreno je da predstavnik Direkcije za eUpravu stupi u kontakt sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine i utvrdi da li je moguće definisati obavezu koja se odnosi na ovu oblast.
Dodatni predlozi
U vezi sa javnim uslugama, Republički sekretarijat za javne politike -RSJP dostavio je definisanu obavezu – Uspostavljanje jedinstvenog javnog registra administrativnih procedura i ostalih uslova poslovanja. Kao što je već napomenuto u vezi sa ostala dva predloga RSJP, s obzirom na to da bi ova obaveza bila preuzeta iz drugog akcionog plana, o njenom uključivanju u ovaj akcioni plan odlučiće se naknadno.
CRTA je dostavila predlog za obavezu u vezi sa otvorenošću parlamenta. Kao što je već napomenuto u vezi sa obavezama za koje bi bila nadlžna Narodna skupština, konstatovano je da ovu obavezu nije moguće uvrstiti u Akcioni plan.
Pismeni predlozi organizacija civilnog društva
Centar za evroatlanske studije je dostavio tri dokumenta u okviru kojih je obuhvaćen veliki broj predloga za aktivnosti koje se odnose na više tema, oblasti i nadležnih institucija:
1. Izmene i dopune Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u skladu sa relevantnim propisima Evropske unije; podzakonski akti u vezi sa primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti
Ova obaveza je obrađena u okviru teme „Pristup informacijama“, uz dato obrazloženje prestavnika Ministarstva pravde.
2. Podrška zakonskim rešenjima kojima se podržava transparentan rad i integracija otvorenih podataka u procesu izrade politika
Konstatovano je da je veliki broj aktivnosti predloženih u okviru ovog dokumenta u skladu sa predviđenim aktivnostima u okviru inicijative otvorenih podataka i mnoge se već nalaze u akcionom planu za otvorene podatke.
3. Pristup informacijama – Nastaviti rad na otvaranju uprave kroz dalji razvoj otvaranja podataka od javnog značaja na proaktivnoj osnovi
Imajući u vidu da je u okviru ovog dokumenta predložen veoma veliki broj obaveza i aktivnosti koje su u nadležnosti velikog broja različitih institucija, konstatovano je da kroz ovaj akcioni plan nije moguće realizovati mnoge od predloženih aktivnosti, iako su veoma značajne, dok će jedan broj aktivnosti biti realizovan kroz već predložene obaveze iz oblasti Pristup informacijama i Otvoreni podaci. Takođe je konstatovano da će ova organizacija imati prilku da dâ svoj doprinos prilikom konsultacija nakon izrade radnog teksta nacrta akcionog plana.
Preventivno edukativni centar „Šajkaška“ dostavio je sledeći predlog:
„U Nacionalnom akcionom planu pod stavkom „Mehanizmi rodne ravnopravnosti“ malo podrobnije objasniti „osobe od poverenja“ da li se odnose samo na državne institucije ili i na civilni sektor? Predlog da se civilni sektor više angažuje oko ovog problema, razraditi mrežu „osoba od poverenja“ radi lakše detekcije, registracije i rešenja problema.“
Imajući u vidu da se navedeni predlog odnosi na sektor bezbednosti i „osobe od poverenja“ koja se imenuju u sektoru bezbednosti pod okriljem Re¬zo¬lu-ci¬je 1325 Sa¬ve¬ta bezbednosti Uje¬di¬nje¬nih na¬ci¬ja – Že¬ne, mir i bez¬bed¬nost, dogovoreno je da se ova tema neće obrađivati kroz Akcioni plan Partnerstva za otvorenu upravu. Dogovoreno je da članovi Radne grupe, predstavnici Građanskih inicijativa i MDULS-a odgovore na ovaj predlog.
Udruženje hranitelja Beograda dostavilo je predlog:
„U saradnji sa Ministarstvom za socijalni rad napisati predlog dopune Zakona o porodici i predefinisti status hranitelja po kom bi se mogli angažovati u status zaposlenog lica na neodređeno vreme.“
Imajući u vidu da ovaj predlog nije dovoljno relevantan za unapređenje osnovnih vrednosti Partnerstva za otvorenu upravu i da ga treba rešavati kroz direktan kontakt sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, konstatovano je da se neće obrađivati u okviru ovog akcionog plana. Dogovoreno je da član Radne grupe, predstavnik Građanskih inicijativa odgovori na ovaj predlog.
Aleksandar Vukalović je dostavio predloge/konstatacije u vezi sa nekoliko pitanja, kao što su upotreba pojma „građanin“, javno dostupni podaci u elektronskom obliku, dijalog sa raspravom o stavu institucija po pitanju predloga građana i nevladionog sektora.
Imajući u vidu da u navedenom prilogu nisu predložene konkretne obaveze, konstatovano je da se priog ne može razmatrati u okviru ovog akcionog plana.
Na sastanku je dalje razmatrano još nekoliko tema:
Predstavnica MDULS obavestila je članove Radne grupe da je u telefonskom razgovoru sa predstavnikom Uprave za javne nabavke konstatovano da u ovom trenutku nije moguće omisliti dovoljno relevantnu obavezu u nadležnosti ove uprave, koja bi mogla biti uključena u ovaj akcioni plan.
Takođe, razmatrana je mogućnost održavanja konultativnog sastanka sa organizacijama civilnog društva izvan Beograda. Takav sastanak je prvobitno bio planiran u periodu izrade radnog teksta Akcionog plana, ali s obzirom na to da su se članu Radne grupe, predstavnici MDULS, obratile određene organizacije civilnog društva sa zahtevom da se konsultativni proces odloži zbog njihove zauzetosti učešćem u aktivnostima u vezi sa izborima, odlučeno je da se ovaj sastanak održi u okviru javne rasprave o Nacrtu akcionog plana. Na sastanku će se uglavnom promovisati Partnerstvo za otvorenu upravu i aktivnosti u vezi sa učešćem Republike Srbije u Partnerstvu.
Predstavnica Građanskih inicijativa je napomenula da bi ova organizacija mogla da finansira organizovanje takvog sastanka. Takođe je napomenula da će se Građanske inicijative angažovati u smislu praćenja sprovođenja aktivnosti iz Akcionog plana na lokalnom nivou.
Konstatovano je da bi konsultativnom sastanku trebalo da prisustvuje i nekoliko članova Radne grupe, u zavisnosti od profila organizacija civilnog društva koje će se prijaviti za učešće.
Dogovoreno je da Građanske inicijative razmotre sve opcije u odnosu na zainteresovanost, profil i broj organizacija civilnog društva i informišu članove Radne grupe o tome gde bi se konsultativni sastanak mogao održati.
Takođe, planirano je da se prilikom otvaranja javne rasprave održi jedan sastanak sa OCD, u Beogradu. U vezi sa otvaranjem javne rasprave, konstatovano je da je preostalo još dosta aktivnosti u vezi sa definisanjem Nacrta akcionog plana, pa može doći do izvesnog kašnjenja u odnosu na prvobitno definisan vremenski okvir. Kad je u pitanju samo usvajanje Akcionog plana, usled održavanja izbora, takođe postoji mogućnost da se usvajanje odloži do formiranja nove Vlade.
Zapisnik sa trećeg sastanka radne grupe za izradu Akcionog plana
