Transparentnost javnih finansija

02/28/2019

 Nemanja Nenadić- Transparentnost Srbija

Zašto je za građane važno da javne finansije budu transparentne?

Mnogi građani će reći da je za njih važno da znaju kako se troše javne finansije, zato što je to novac koji treba da stvori dobrobit i za njih kao članove zajednice. Oni koji su još osvešćeniji reći će da to mora da se zna zato što država i političari koji trenutno gospodare državnom kasom nemaju nikakav svoj novac, već samo ono što uzmu od naroda. Stoga, građani koji pune budžet imaju puno pravo da znaju na šta se te pare troše.

Međutim, to što građani načelno smatraju da tokovi novca treba da budu transparentnti nikako ne vuče sa sobom zaključak da će se tim pravom koristiti. Naprotiv, velika većina neće nikada otvoriti Službeni glasnik ili internet stranicu na kojoj je objavljen usvojeni budžet, neće nikada kliknuti na Portal javnih nabavki, a kamoli učestvovati u nekom praćenju izvršenja ili anketi o narednom budžetu. Svoje mišljenje o budžetu i o javnim nabavkama zasnivaće na istim onim izvorima koje bi koristili i da su budžetski procesi značajno manje transparentni – na novinskim izveštajima, anegdotskim iskustvima prijatelja koji rade u institucijama koje su „na budžetu“, ili iz ličnog uvida u loš kvalitet izvedenih radova u javnim objektima.

To što većina ne prati aktivno tokove javnog novca, ne znači da je transparentnost uzaludna. Naprotiv, činjenica da su informacije dostupne omogućava da ih pogledaju oni koji imaju dovoljno znanja i vremena da uoče sporne tačke i da na to ukažu drugima.

Nacrt novog Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu donosi neke korisne stvari. Po prvi put se vlast u Srbiji obavezuje da objavi budžet u „mašinski čitljivom obliku“. Za razliku od sadašnjeg stanja, gde se budžetski podaci objavljuju tako da se mogu pročitati, ali u obliku koji nije pogodan za obradu na kompjuteru, ubuduće će analiza budžetskih podataka moći da bude mnogo brža. Brzina je važna zato što je budžet dokument koji ima preko hiljadu stranica. Štaviše, da bi analiza imala više smisla nije dovoljno gledati samo podatke koji se odnose na tekući budžet, koji je Skupština odobrila za jednu godinu, već treba ukrštati podatke o odobrenom budžetu sa podacima o njegovom izvršenju, kao i podatke o istim tim prihodima i rashodima koji su nastali u ranijim godinama. Takve analize mogu da pokažu koliko se novca izdvaja za pojedine namene, u kojoj meri se ti planovi ostvaruju i koliko se tokom vremena menja budžetska politika. Još važnije, kada se ovi podaci povežu sa drugim informacijama može se doći do odgovora i na pitanja o uspešnosti tih ulaganja. Primera radi, kada je reč o javnim nabavkama, može se videti koliko košta svaki novi kilometar auto-puta, koliko su (ne)povoljni krediti koje država uzima u određenom periodu, kolika su izdvajanja po jednom državnom službeniku, školovanom đaku ili pacijentu koji je dobio određenu uslugu.

Nacrt novog akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu predviđa „Objavljivanje Zakona o budžetu Republike Srbije u mašinski čitljivom formatu“. Ova aktivnost je planirana za IV kvartal 2018. godine i I kvartal 2019. godine, a odgovorna institucija jeMinistarstvo finansija. Obaveza se sastaoji u tome da Ministarstvo počne da objavljuje najvažniji zakon koji se donosi tokom godine pored postojećeg iskazivanja u PDF formatu, i u WORD i EXCEL formatu. Konstatuje se da za sprovođenje ove obaveze nisu potrebna dodatna budžetska sredstva. Rok je „nakon usvajanja Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu.“

Pošto je reč o dokumentima koji se i inače stvaraju u mašinski čitljivoj formi, a potom pretvaraju u pdf dokument, iz kojeg je kopiranje otežano, ono što čudi u ovoj nameri jeste zašto ona nije ostvarena bez donošenja bilo kakvog akcionog plana i zašto budžet na sličan način nije bio dostupan svih prethodnih godina. Pogotovo zato što to ne stvara nikakve dodatne troškove za Ministarstvo finansija, kao što se navodi i u nacrtu ovog Akcionog plana. To je ujedno razlog da se na sličan način objavi ne samo usvojeni budžet za tekuću godinu, već i svi budžeti objavljeni ranijih godina, podaci o izvršenju budžeta, kao i informacije koje su dostupne u okviru predloga Zakona o budžetu (obrazloženje), ali ne i u verziji koja se objavljuje u Službenom glasniku (obrazloženje pojedinih programa, nefinansijski indikatori uspešnosti).

Kako su javne nabavke jedan od vidova trošenja budžeta koji izaziva najviše pažnje građana, ali i najviše sporova, Transparentnost Srbija je predložila da budući Zakon koji će važiti u ovoj oblasti predvidi objavljivanje svih informacija na Portalu javnih nabavki takođe u mašinski čitljivom obliku (ceo dokument možete pročitati OVDE). Naime, trenutno su samo neki od podataka sa ovog Portala dostupni u tom obliku, ali ne i oni koji su najzanimljiviji za dalje analize, poput procenjene i ugovorene vrednosti nabavke.