Sastanak je održan 2. marta 2016. godine u prostorijama Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Sastanku su prisustvovali: Ljiljana Uzelac – Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (u daljem tekstu: MDULS), Dragana Brajović – MDULS, Bogdan Lekić – MDULS, Đurđa Janićijević – MDULS, Marija Kujačić – Direkcija za elektronsku upravu, Milica Ilić – Ministarstvo finansija, Jovan Nicić – Agencija za borbu korupcije, Marijana Obradović – Agencija za borbu korupcije, Suzana Stojadinović – Republički sekretarijat za javne politike (RSJP), Milena Banović – Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, Stefan Otašević – Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, Vladimir Podgorac – Ministarstvo unutrašljih poslova, Nina Ninković – Ministarstvo unutrašljih poslova, Snežana Marušić – Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Suzana Otašević – Generalni sekretarijat Vlade, Miloš Milosavljević – Privredna komora Srbije, Danijela Božović – Beogradska otvorena škola (BOŠ), Raša Nedeljkov – Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Vukosava Crnjanski – Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Bojana Selaković – Građanske inicijative, Stanka Parać Damjanović – Centar lokalne demokratije, Bojana Minić – Jedinstveni informatički savez Srbije (JISA), Irena Cerović – Program Ujedinjeih nacija za razvoj (UNDP), Ivan Radojević, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
Sastanku nisu prisustvovali članovi ili zamenici, predstavnici sledećih institucija/organizacija civilnog društva: Ministarstvo pravde, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Kancelarija za evropske integracije, Narodna skupština Srbije, Uprava za javne nabavke, Udruženje poslovnih žena Srbije.
Dnevni red sastanka:
– Usvajanje zapisnika sa prvog sastanka
– Razmatranje predloga organizacija civilnog društva prikupljenih na konsultativnom sastanku održanom 19. februara 2016. godine
– Razmatranje pismenih predloga organizacija civilnog društva pristiglih do 19. februara 2016. godine
– Razmatranje predloga članova Radne grupe
– Razno
Dragana Brajović je otvorila sastanak i pozdravila prisutne.
U okviru prve tačke dnevnog reda konstatovano je da je usvojen Zapisnik sa prvog sastanka Posebne međuministarske radne grupe, koji je održan 8. februara 2016. godine.
Nakon toga, pristupilo se razmatranju predloga organizacija civilnog društva prikupljenih na konsutlativnom sastanku održanom 19. februara 2016. godine. Predlozi su objavljeni u okviru zapisnika sa konsultativnog sastanka.
UČEŠĆE JAVNOSTI
I
Unapređenje konsultativnog procesa sa civilnim sektorom na lokalnom nivou prilikom usvajanja dokumenata javnih politika.
U vezi sa prvim predviđenim korakom, usvajanjem pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u lokalnim samoupravama, u kojem je predviđen jasno definisan opis poslova službenika koji rade na poslovima saradnje sa civilnim društvom, konstatovano je da ne postoji utvrđen mehanizam za sprovođenje takve mere.
U cilju pronalaženja mogućnosti da se u ovom smislu unapredi saradnja sa civilnim društvom na lokalnom nivou, dogovoreno je da predstavnik Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom obavi konsultacije sa Ministarstvom omladine i sporta i Kancelarijom za mlade i utvrdi mehanizam kojim su u lokalnim samoupravama uspostavljeni koordinatori za mlade, u cilju efikasnog sprovođenja omladinske politike na lokalnom nivou, kao i to da li bi se takav mehanizam mogao iskoristiti za unapređenje rada JLS sa civilnim društvom. Takođe, potrebno je da predstavnik Građanskih inicijativa obavi slične konsultacije sa organizacijama civilnog društva koje su učestvovale u tom procesu. Nakon toga će se utvrditi način na koji će se ova aktivnost preformulisati, odnosno utvrdiće se moguća mera za unapređenje saradnje sa civilnim društvom koja se u ovom smislu može sprovesti u okviru postojećih okolnosti (racionalizacija javnog sektora) i zakonodavnog okvira. Takođe, u diskusiji je, između ostalog napomenuto da bi drugi i treći korak u okviru ove obaveze mogli da budu put ka ostvarenju prvog koraka, kao i to da bi se mogla razmotriti mogućnost da se ovaj korak sprovede u nekoliko pilot opština koje su u tom smislu spremne na saradnju.
U vezi sa drugim i trećim korakom, podizanje kapaciteta javne uprave i OCD za saradnju – obuke, konstatovano je, između ostalog, da Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom trenutno obezbeđuje sredstva za obuke, kao i da je planiran nastavak ovakve vrste aktivnosti uz uključivanje lokalnog nivoa. Dogovoreno je da predstavnik Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom utvrdi kolika su odgovarajuća finansijska sredstva i da se nakon toga definiše broj i vremenski okvir za sprovođenje obuka.
U vezi sa četvrtim korakom, planiranje kampanja namenjenih građanima o mogućnostima i važnosti uključivanja javnosti u proces donošenja odluka, konstatovano je da je ta aktivnost već predviđena Akcionim planom za borbu protiv korupcije i Akcionim planom za Poglavlje 23. Međutim, iako je Program kampanje već izrađen, njegovo sprovođenje je odloženo dok se ne zaokruži pravni okvir koji bi se promovisao. Ipak, imajući u vidu da već postoji odrđen pravni okvir koji omogućava upravi da konsultuje javnost i da treba promovisati načine na koje građani mogu da se uključe u procese donošenja odluka, dogovoreno je da ovaj korak za sada ne treba isključiti i da se razmotri ima li mogućnosti da se sprovede deo kampanje i da se finansijska sredstva za to obezbede u partnerstvu sa određenim donatorom.
II
Izrada veb platforme koja će svim građanima na teritoriji Republike Srbije omogućiti da prijave problem na najvažnije teme iz životnih oblasti (porodica, Zdravlje, obrazovanje, dokumenta, rad, ljudska prava, osobe sa invaliditetom, sport, omladina, saobraćaj, finansije, Katastar, dozvole)
U vezi sa predlogom da se uspostavi informacioni servis koji omogućuje građanima da na brz i jednostavan način prijave problem u svom gradu, posle duže diskusije konstatovano je da, iako je ovu aktivnost u tehničkom smislu moguće u potpunosti ispuniti, odnosno na ePortalu uspostaviti centralizovano mesto za prijavljivanje problema, u ovom trenutku nije realno da će se doći do bilo kakvih rezultata u smislu interakcije između građana i uprave, zbog toga šta ne postoji sistemsko rešenje za rešavanje elektonski prijavljenih problema (problem nadležnosti za određene oblasti, ljudski resursi, aktivno učešće organa jedinica lokalne samouprave u rešavanju problema itd). Stoga je dogovoreno da u ovom trenutku nije realno da se ova mera uključi u akcioni plan, već da se u cilju uspostavljanja jednog sveobuhvatnog sistema u budućnosti, koji bi mogao da odgovori na ovakav zahtev, najpre započne sa aktivnostima na otvaranju podataka, što bi predstavljalo začetak uspostavljanja uslova za pomenuto sistemsko rešenje. Dogovoreno je da predstavnik Direkcije za eUpravu dostavi posmeno obrazloženje ovog stava radne grupe, kao i komentara u vezi sa ostalim aktivnostima iz predložene obaveze.
PRISTUP INFORMACIJAMA
I i II
Poboljšanje/unapređenje sadržine Informatora o radu kao obaveze svih državnih organa u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu inormacijama od javnog značaja u pogledu jasnog i transparentnog prikaza sredstava koja se odnose na IPA projekte.
Izrada unificiranog elektronskog upitnika za Informator o radu od strane e-Uprave i obavezno objavljivanje svih informatora o radu na Portalu E-uprava
U vezi sa prvom obavezom, s obzirom na to da već postoji zakonska obaveza da se u Informatoru o radu objavljuju podaci o budžetu, kao i da je to u skladu sa Uputstvom za izradu i objavljivanje informatora o radu, konstatovano je da nema potrebe menjati zakonski okvir. Dogovoreno je da se prva obaveza može realizovati u okviru druge, odnosno da se prikaz sredstava koja se odnose na IPA projekte može postići ukoliko se realizuje obaveza izrade unificiranog elektronskog upitnika za Informator o radu, koji će prikazivati sve podatke u vezi sa budžetom. Obe obaveze se odnose na oblast otvorenih podataka. U smislu otvaranja Informatora o radu, prvi korak bi bio unos podataka, odnosno izrada aplikacije – unificiranog elektronskog upitnika, koji treba da obezbedi da se ne može formirati Informator o radu ukoliko nisu uneti podaci koji, u skladu sa zakonom, predstavljaju obaveznu sadržinu informatora. Automatizacijom unosa bi se obezbedila standardizacija i uniformnost Informatora, a s obzirom da bi podaci bili objavljeni u otvorenom formatu oni bi se mogli dalje koristiti i obrađivati. Ipak, konstatovano je da još uvek ne postoji jasna slika o svim potrebama u cilju izrade aplikacije.
Dogovoreno je da CRTA, u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom i Poverenikom za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, nastavi aktivnosti na izradi na izradi onlajn aplikacije.
OTVORENI PODACI
I
Objavljivanje budžeta i Izveštaja o izvršenju budžeta na centralnom i lokalnom nivou u mašinski čitljivom obliku
U vezi sa ovom obavezom, s obzirom da se ovi dokumenti već izrađuju, razmotrena su finansijska sredstva koja se mogu opredeliti za ovu aktivnost. Predstavnik UNDP-a je obavestio prisutne da postoje finansijska sredstva koja se mogu opredeliti za tehničku realizaciju ove obaveze. Konstatovano je i da bi se proaktivnim objavljivanjem ovih podataka smanjio pritisak na Ministarstvo finansija u vezi sa traženjem različitih podataka. Takođe, potrebno je da se ustanovi jedan organ koji će sve ove podatke objavljivati na jednom mestu, za sve lokalne samouprave.
Predstavnik Ministarstva finansija je napomenuo da u budžetu, od početka godine dolazi do izmena i da bi se budžet iz tog razloga morao ažurirati. Konstatovano je da ukoliko bi se to postiglo, to bi predstavljalo suštinsku fiskalnu odgovornost, što jeste ideal kome težimo.
Kad je u pitanju objavljivanje podataka na lokalnom nivou, postoji problem mehanizma kroz koji bi se sve lokalne samouprave obavezale na izvršenje ove obaveze, kao i mehanizma za praćenje. Iznet je predlog da se, u vezi sa tim, u Smernice za ocenjivanje veb prezentacija koje se odnose i na lokalnu samoupravu, uvede i ocenjivanje na osnovu setova otvorenih podataka koje organ objavljuje, što može biti efikasno sredstvo za rešenje ovog pitanja. Takođe, iznet je predlog da se, kao jedan od koraka u cilju izvršavanja ove mere od strane svih lokalnih samouprava, definiše i unapređenje smernica na nivo podzakonskog akta, imajući u vidu da je u toku izrada Zakona o elektronskoj upravi koji bi mogao predstavljati osnovu za to. Na taj način bi se prikazala i dodata vrednost koju Parnterstvo za otvorenu upravu ima u Republici Srbiji.
S obzirom na nadležnost za sprovođenje ove obaveze, dogovoreno je da predstavnik Ministarstva finansija, u saradnji sa Direkcijom za eUpravu i predstavnikom UNDP-a (radi finansijskih resursa), razradi i definiše ovu obavezu, najpre na centralnom nivou, a da se kao sledeći korak definiše unapređenje Smernica za ocenjivanje veb prezentacija, odnosno izrada Zakona o elektronskoj upravi koji bi propisivao obavezu organa da budžet objavljuju u otvorenom formatu.
II
Objavljivanje Informatora o radu u otvorenom formatu na centralnom i lokalnom nivou.
Ova obaveza je razmatrana u okviru teme Pristup informacijama.
III
Unapređenje postojećeg Portala otvorenih podataka funkcionalnostima koje obuhvataju:
S obzirom na nadležnost, dogovoreno je da ovu obavezu definiše i razradi Direkcija za eUpravu u saradnji sa UNDP i predstavnikom MDULS.
INTEGRITET VLASTI
I
Uvođenje onlajn aplikacije čijom primenom će javnosti biti dostupni podaci o trošenju javnih sredstava od strane organa javne vlasti (svih direktnih i indirektnih budžetskih korisnika).
Predstavnik Agencije za borbu protiv korupcije predstavio je obavezu i napomenuo je da je ona direktno povezana sa osnovnim vrednostima POU, kao što su transparentnost, odgovornost, participativnost. Takođe je izvestio da je planirano da rad na aplikaciji započne u julu 2016, kako bi aplikacija mogla biti funkcionalna do kraja 2017. godine, kao i da će finansijska sredstva biti obezbeđena. Cilj je da se izradi aplikacija koja bi se ažurirala na dnevnom nivou, koja bi prikazivala podatke svih relevantnih institucija, o trošenju javnih sredstava (Uprava za trezor, Uprava za javne nabavke, Poreska uprava itd). Ova obaveza je realna, ostvariva i u skladu sa vrednostima POU. Predstavnik Agencije je u vidu popunjenog obrasca dostavio razrađenu, definisanu obavezu, sa planiranim koracima i vremenskim okvirom.
II
Usvojiti zakon kojim se uređuje ispitivanje porekla imovine.
Predstavnik Agencije za borbu protiv korupcije napomenuo je da bi uvođenje ove obaveze doprinelo unapređenju osnovnih principa Partnerstva za otvorenu upravu, kao što su transparentnost i odgovornost, a predstavlja i značajnu antikoruptivnu meru. Donošenjem zakona uredila bi se oblast ispitivanja porekla imovine što bi doprinelo sprečavanju koruptivnih dela nosilaca javne vlasti. Takođe je dostavio razrađenu obavezu u vidu popunjenog obrasca, sa redosledom svih aktivnosti. S obzirom na to da bi nadležnost za sprovođenje ove obaveze imalo Ministarstvo pravde, u saradnji sa Ministarstvom finansija, dogovoreno je da se mogućnost sprovođenja ove obaveze, dalja razrada i vremenski okvir dogovore sa ovim organima.
III
Dopuniti propise (Zakon o državnoj upravi i poslovnike Vlade i Narodne skupštine) kako bi se precizirali i pojasnili kriterijumi za obavezno održavanje javne rasprave prilikom pripreme zakona, odnosno za donošenje zakona po hitnom postupku
Ne tako retko dešava se da Vlada upućuje predloge zakona u skupštinsku proceduru bez prethodno sprovedene javne rasprave, uz pronalaženje određenih argumenata za takvu odluku. Imajući u vidu da kriterijumi za utvrđivanje kada je obavezno organizovati javnu raspravu prilikom pripreme zakona nisu dovoljno jasno propisani u Zakonu o državnoj upravi i Poslovniku Vlade, odnosno da su podložni različitim tumačenjima u praksi, ovo pitanje je neophodno detaljnije urediti dopunama ovih propisa.
Kad je u pitanju donošenje zakona po hitnom postupku, Poslovnikom Narodne skupštine određeno je kada se zakon može doneti po hitnom postupku, što to bi trebalo da bude izuzetak, a ne pravilo. Stoga se postavlja pitanje da li su propisani kriterijumi za donošenje zakona po hitnom postupku dovoljno jasni ili ne, te je i to jedno od pitanja koje je značajno za ovaj AP.
Osnovni cilj ove obaveze jeste da se izmenama Zakona o državnoj upravi i poslovnika Vlade i Narodne skupštine preciziraju i pojasne kriterijumi za obavezno održavanje javne rasprave prilikom pripreme zakona, odnosno donošenje zakona po hitnom postupku.
Dogovoreno je da Agencija za borbu protiv korupcije dostavi predlog/sugestije za kriterijume na osnovu kojih bi se moglo utvrditi kada je obavezno organizovati javnu raspravu prili kom pripreme zakona. Takođe, pre nego što se odluči da li je moguće sprovesti ovu obavezu, ona će se, uz predlog kriterijuma, dostaviti na razmatranje Generalnom sekretarijatu Vlade i Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo.
U vezi sa kriterijumima za donošenje zakona po hitnom postupku, u pitanju je izmena Poslovnika Narodne skupštine, stoga je u planiranje ove obaveze potrebno uključiti i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
IV
Unapređenje procedura za sprovođenje javnih konkursa za dodelu javnih sredstava na svim nivoima vlasti, uključujući tu pitanja evaluacije i pravnih lekova
Predstavnik Agencije za borbu protiv korupcije napomenuo je da za ovu obavezu nije dostavljen dokument u vidu obrasca uz definisanje detalja, s obzirom na to da treba razmotriti da li je realno da se realizacija ove obaveze može očekivati u periodu sprovođenja ovog akcionog plana. Takođe, treba utvrditi korake i aktivnosti za njeno sprovođenje, s obzirom na to da se odnosi na sve nivoe vlasti i uključuje više oblasti, ne samo finansiranje organizacija civilnog društva.
Predstavnica Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom napomenula je da je u Nacrtu nacionalne strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2015-2019. godine predviđena izrada smernica, u vidu metodološkog ušputstva, za praćenje podržanih programa i projekata organizacija civilnog društva i evaluaciju konkursa, odnosno podržanih projekata i programa. To je usmereno na centralni nivo sa preporukama za primenu na lokalnom nivou. Ovo pitanje je takođe obuhvaćeno obukama za lokalnu samoupravu kad je u pitanju transparentno finansiranje OCD iz javnih sredstava, kao i saradnja i mogući modaliteti saradnje sa OCD. U tom smislu, iznet je predlog da bi se ova obaveza mogla preformulisati, tako da se fokus usmeri na obuke i edukaciju.
Dogovoreno je da Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom dostavi predlog koji će se razmotriti na sledećem sastanku Radne grupe.
FISKALNA TRANSPARENTNOST
I
Javno objavljivanje građanskog budžeta lokalne vlasti
S obzirom na to da je ova obaveza bila predviđena u prethodnom akcionom planu i da nije sprovedena usled nepostojanja mehanizma kojim bi se utvrdila obaveza izrade i objavljivanja takvog dokumenta, kao i mehanizma za praćenje, konstatovano je da je obavezu potrebno preformulisati.
Iznet je predlog da je moguće utvrditi plan obuka u vezi sa izradom građanskog budžeta za određen broj jedinica lokalne samouprave, nakon čega bi se mogla sprovesti i kampanja u cilju promovisanja ove aktivnosti, za šta su, međutim, potrebni i određeni finansijski resursi, od čega bi zavisila realizacija. Takođe, postoji i problem praćenja sprovođenja ove obaveze, s obzirom na to da nije utvrđen mehanizam, niti nadležnost za to. U cilju unapređenja trenutnog stanja u ovoj oblasti, jedan od predloga je bio i da bi se u okviru Smernica za ocenjivanje veb prezentacija koje se odnose i na lokalnu samoupravu, moglo uvesti i ocenjivanje na osnovu objavljivanja građanskog budžeta i na taj način promovisati ovu obavezu. Dogovoreno je da se nastavi razmatranje ove obaveze, u saradnji sa CRTA-om.
II
Transparentno finansiranje OCD
Obaveza svih organa koji dodeljuju sredstva sa ekonomske klasifikacije 481, da na portalu eUprava objavljuju evaluaciju i procenu efekata programa podrške iz ekonomske klasifikacije 481, a sa druge strane, obaveza objavljivanja svih izveštaji OCD o realizovanim aktivnostima koje su finansirane iz dodeljenih sredstava, sa lokalnog ili centralnog nivoa.
Kad je u pitanju obaveza organa da na portalu eUprava objavljuju evaluaciju i procenu efekata programa podrške iz ekonomske klasifikacije 481, konstatovano je da Uredbom o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja (u daljem tekstu: Uredba) nije propisana takva obaveza, već praćenje i dostavljanje izveštaja od strane nosilaca odobrenih projekata ili programa. Takođe, konstatovano je da su za evaluaciju i procenu efekata potrebni finansijski resursi. Iznet je predlog da bi se obaveza evaluacije i procene efekata mogla propisati Uredbom, ali se prethodno mora uraditi uputstvo za praćenje realizacije i evaluaciju podržanih programa ili projekata.
Kad je u pitanju objavljivanje izveštaja od strane nosilaca odobrenih projekata, potrebno je utvrditi formu za izveštavanje, kao i obim.
Dogovoreno je da predstavnik Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom razradi i definiše obavezu i realan vremenski okvir za njeno sprovođenje.
JAVNE USLUGE
I
Unapređenje pravnog okvira u oblasti informacione bezbednosti i elektronskog poslovanja
Predstavnica Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija napomenula je da je usvojen Zakon o informacionoj bezbednosti i da se podzakonska akta moraju doneti u roku od šest meseci, tako da se ta prethodno navedena obaveza može izostaviti iz akcionog plana. U okviru ove obaveze potrebno je definisati aktivnost izrade Nacrta zakona o elektronskom poslovanju.
Dogovoreno je da predstavnik Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija precizno definiše ovu obavezu, u vidu popunjenog obrasca.
Kad je u pitanju obaveza donošenja zakona, napomenuto je da je u prethodnom akcionom planu bila praksa da se kao poslednji korak u okviru takve obaveze definiše upućivanje Nacrta zakona Vladi imajući u vidu da nije moguće uticati na njegovo konačno usvajanje. Stoga je potrebno razmotriti da li će se nastaviti sa ovom praksom.
II
Procena uticaja za zaštitu životne sredine na portalu eUprava
S obzirom na to da sastanku nije prisutvovala predstavnica Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija koja je učestvovala u kreiranju ove obaveze, dogovoreno je da se ova obaveza razmotri na sledećem sastanku Radne grupe.
Na kraju sastanka konstatovano je da usled nedostatka vremena nije moguće razmotriti pismene predloge organizacija civilnog društva i predloge članova Posebne radne grupe, stoga je dogovoreno da se oni razmotre u narednom periodu. Pismeni predlozi OCD dostviće se nadležnim organima da se o njima pismeno izjasne. Takođe je konstatovano da se nije razmatrala obaveza 3. u okviru teme Pristup informacijama (Usklađivanje zakona i drugih propisa kojima se obezbeđuje dostupnost informacijama od javnog značaja u skladu i sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (npr. Zakon o sudskim veštacima) i da je potrebno da se kontaktiraju predstavnici organizacija civilnog društva koji su učestvovali u izradi ove obaveze radi preciznijeg definisanja ciljeva i koraka u okviru ove obaveze.
