Na osnovu Javnog poziva organizacijama civilnog društva za podnošenje kandidature za članstvo u Posebnoj radnoj grupi za izradu Predloga strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period nakon 2021. godine, Komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom donela je Odluku o predlogu organizacija civilnog društva za članstvo u Posebnoj radnoj grupi za izradu Predloga strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period nakon 2021. godine.
Navedenom odlukom predloženo je na imenovanje ministru državne uprave i lokalne samouprave svih šest organizacija civilnog društva koje su podnele prijave na Javni poziv i koje ujedno ispunjavaju postavljene formalne uslove i kriterijume.
Imajući u vidu da je 15. septembra obeležen Svetski dan demokratije, vredi postaviti pitanje: Da li je ovo bila “dobra godina” za demokratiju? Iz onoga što čitate, gledate ili slušate, može se činiti da je odgovor ne – da demokratija propada u mnogim regionima. Na svu sreću postoje zznaci koji ukazuju da demokratija u stvari uspeva u nekoliko regiona sveta.
U svom Izveštaju o demokratiji za 2019, Institut o varijacijama demokratije ističe da je 21 zemlja ostvarila napredak u demokratiji u protekloj deceniji. Tu se ubrajaju pokreti za demokratiju koji su mobilisali hiljade građana u Alžiru, Jermeniji, Burkini Faso, Gruziji, Kirgistanu, Slovačkoj, Tunisu i Sudanu.
Jedan od najasnijih načina za povrat demokratije je zaštita prostora energičnog civilnog društva u kom su građani slobodni da govore i pozivaju institucije na odgovornost. Zato je još važnije tokom burnih vremena da se oslanjaju na međunarodna partnerstva, poput POU, koja nastoje da podignu glasove građana i premoste jaz između vlade i civilnog društva i drugih ključnih aktera, poput privatnog sektora.
Zaštita građanskog prostora i građanskih prava od presudnog je značaja i za demokratiju i za proces otvaranja vlada. Skoro polovina zemalja članica POU obavezala se da će zaštiti građanski prostor i stoga moraju raditi na jačanju onih koji su uključeni u njihove nacionalne i lokalne akcione planove.
Prema Globalnom izveštaju POU, u 48% zemalja članica POU sloboda okupljanja ostaje problem zbog nedostatka pristupa finansijama, poreskih propisa i zakonskih prepreka. Takođe, 58% zemalja članica POU izvestilo je o slučajevima uznemiravanja aktivista i novinara. Da bi se ovim trendom sistematičnije bavile, za države članice POU od presudnog značaja je da u svoje akcione planove uključe određene obaveze za zaštitu građanskog prostora i osnovnih prava građana i obezbede da se upčene prepreke demokratiji uklone.
Obaveze za postizanje pozitivnih promena u oblasti pristupa arhivskim dokumentima preuzelo je skoro 20 zemalja usvajajući akcione planove POU. Te obaveze uglavnom imaju za cilj obezbeđivanje građanima nesmetanog pristupa javnim informacijama i arhivskim dokumentima, donošenja ili izmenu relevantnih arhivskih zakona, deklasifikaciju arhivske građe i digitalizaciju papirnih dokumenata kako bi se oni učinili javno dostupnim u elektronskom obliku.
Pristup arhivskim dokumentima ostaje sporna tema među mnogim post-totalitarnim zemljama, uključujući one sa komunističkom i socijalističkom prošlošću. De -Sovjetizacija, prelazak na demokratiju i preispitivanje sovjetske prošlosti protekli su drugačije i različitim tempom u bivšim sovjetskim republikama.
Ovde možete pročitati više o tome kako se sa ovim izazovom suočila Gruzija .
Pokazalo se da otvoreno zaključenje ugovora (Open Contracting) i transparentnost u javnim štede novac i proširuju konkurenciju.
Finansijski i ljudski troškovi korupcije u javnom ugovaranju su značajni. Prema podacima UN, korupcija smanjuje vrednost javnog ugovora za 10 do 25 procenata
Do sada se preko 70 članica Inicijative POU obavezalo da će sprovesti reforme u ovoj oblasti. VIše o tome možete pročitati ovde.
Transparentnost faktičkog, a ne formalnog vlasništva* pojavila se kao važno sredstvo politike u zemljama u borbi protiv korupcije, zaustavljanja ilegalnih finansijskih tokova i borbe protiv utaje poreza. Anonimne kompanije se često koriste za prikrivanje korupcije. U većini zemalja nije obavezujuće navesti ime(na) pojedinca(pojedinaca) koji na kraju kontroliše ili profitira od rada kompanija.
OGP podržava obaveze koje se odnose na transparentnost vlasništva putem koalicije koju je inicirala Velika Britanija i kojoj su se pridružile Argentina, Jermenija, Finska, Kenija, Letonija i Norveška.
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave upućuju Javni poziv organizacijama civilnog društva za podnošenje kandidature za članstvo u Posebnoj radnoj grupi za izradu Predloga strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period nakon 2021. godine.
Za izradu Predloga strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period nakon 2021. godine, planirano je učešće:
1-2 organizacije civilnog društva u krovnoj Posebnoj radnoj grupi,
6 organizacija civilnog društva u podgrupama (jedna po podrupi, od Podgrupe 2. do Podgrupe 7.).
Cilj, oblasti i pravo učešća na javnom pozivu
Cilj ovog poziva je da se kroz javan i transparentan proces izvrši izbor do 8 (osam) OCD čiji će predstavnici biti predloženi na imenovanje ministru državne uprave i lokalne samouprave za članstvo u Posebnoj radnoj grupi i koji će svojim aktivnim učešćem doprineti izradi nove Strategije reforme javne uprave za period nakon 2021. godine.
Javni poziv namenjen je OCD koje deluju u nekoj od sledećih oblasti:
reforma javne uprave,
demokratizacija,
vladavina prava i javna uprava,
borba protiv korupcije,
transparentnost i monitoring rada organa državne uprave,
monitoring javnih finansija i javnih nabavki,
analiza i metodologija izrade javnih politika;
otvoreni podaci,
aktivna participacija građana i građanki u procesima političkog odlučivanja,
promocija i razvoj savremenih tehnologija i inovacija u cilju unapređenja javnih servisa i uključivanja građana u donošenje odluka;
Pravo učešća na Javnom pozivu imaju udruženja i druge organizacije civilnog društva osnovane i registrovane saglasno pozitivnim propisima Republike Srbije koje deluju u nekoj od oblasti utvrđenih ovim javnim pozivom.
Rok i način podnošenja prijave
Rok za podnošenje prijava je6. septembar 2019. godine.
Zainteresovana udruženja i druge organizacije civilnog društva dužna su da svoje prijave dostave isključivo poštom, u zatvorenoj koverti na adresu:Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, Palata Srbija, Bulevar Mihajla Pupina broj 2, istočni ulaz, 11070 Novi Beogradsa napomenom: “Kandidatura za članstvo u Posebnoj radnoj grupi za izradu Predloga strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period nakon 2021. godine“ („ZA JAVNI POZIV, NE OTVARATI“ ).
Kontakt osoba: Sanja Atanasković Opačić, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom (011/313-09-68; [email protected] .
Kriterijume, potrebnu dokumentacije i sve ostale potrebne informacije i obrasce možete preuzeti ovde.
Evropski centar za neprofitno pravo (ECNL), inovativni projekat o slobodi okupljanja, analizirao je relevantne zakone i prakse sedam zemalja POU u srednjoj i istočnoj Evropi između 2017. i 2019. (uključujući i dve zemlje koje nisu članice inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu). Mnoge od ovih zemalja imaju jake zakonske okvire, ali su suočene sa izazovima u sprovođenju zakona i nedostaju im standardizovani procesi među vlastima, posebno na lokalnom nivou.
Na ovoj listi našla se i Srbija. Kako se u studiji slučaja navodi za Srbiju: „Uprkos Zakonu o javnom okupljanju (2016) u Srbiji je sloboda okupljanja suočena sa dosta problema. U praksi se spontana okupljanja, legalna čak i bez organizatora, suočavaju sa ograničenjima, posebno ako su grupe politički osetljive. Prekomerno delovanje policije i razna ograničenja uticala su na slobodu okupljanja“.
Ceo tekst na engleskom jeziku možete pročitati ovde.
U prilog ovome govori i prikaz slučajeva kršenja sloboda udruživanja, okupljanja i izražavanja u Srbiji od marta do jula ove godine koji su objavile Građanske inicijative. Zabeleženo je 70 slučajeva direktnog i indirektnog kršenja ovih prava od čega se 19 odnnosi na slobodu okupljanja. Ceo prikaz Tri slobode pod lupom možete pročitati ovde.
Javna uprava i administracija su najbliže građanima na lokalnom nivou. Partnerstvo za otvorenu upravu je zato stavilo poseban akcenat na izradu lokalnih akcionih planova.
Predloženi i usvojeni lokalni akcioni planovi u Somboru, Lapovu, Vlasotincu i Novom Pazaru sadrže niz mera koje imaju za cilj olakšavanje administrativnih poslova građanima, unapređivanje komunikacije između uprave i građana i još mnogo toga.
Rupa na putu koja ugrožava bezbednost i vozača i pešaka, divlja deponija u blizini vrtića i škole… Sa ovim i sličnim problemima svi smo se susreli. Probali smo da ih prijavimo i u većini slučajeva bilo je bezuspešno.
Unapređenje pružanja komunalnih i drugih usluga omogućiće građanima da na brz, lak i jednostavan način prijave komunalni problem putem mobilne aplikacije. Na ovaj način građani će moći da prate proces rešavanja problema koji su prijavili i dobili bi povratnu informaciju.
Ova mera nalazi se u predloženim i usvojenim lokalnim akcionim planovima POU u Somboru, Lapovu, Vlasotincu i Novom Pazaru.
Jedan šalter za izvode iz matičnih knjiga, drugi za uverenja o plaćenom porezu na nepokretnosti, treći za izdavanje dozvola za gradnju, četvrti za dozvole za rušenje, peti za pravna, šesti za fizička lica…… I tako u većini gradova u Srbiji. A zašto ne bi postojao jedan šalter na kom možete kao građanin predati zahteve i dobiti sva uverenja za različite poslove?
Formiranje jedinstvenog, e-šaltera u okviru kog bi se umrežile sve službe i ustanove na teritoriji opštine olakšaće administrativne poslove građanima, a ujedno i budućim investitorima.
Ova mera nalazi se u predloženim i usvojenim lokalnim akcionim planovima POU u Somboru, Lapovu, Vlasotincu i Novom Pazaru.
