Vesti


Periodični izveštaj o broju i strukturi organizacija civilnog društva (udruženja, fondacija i zadužbina)

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom u saradnji sa Agencijom za privredne registre, otvorila je pojedine podatke na osnovu kojih se mogu pratiti određeni trendovi i broj i struktura civilnog sektora u Srbiji.

Na ovaj način Kancelarija i APR nastoje da odgovore na potrebe organa javne uprave, organizacija civilnog društva, medija i javnosti za podacima o organizacijama civilnog društva (udruženjima, fondacijama i zadužbinama) koje se tiču sprovođenja različitih istraživanja i analiza, praćenja trendova u strukturi civilnog sektora, uspostavljanja saradnje, pozivanja na konsultacije i javne rasprave o propisima/javnim politikama i dr.

Javnosti su dostupni podaci o broju registrovanih, brisanih i osnovanih udruženja, fondacija i zadužbina prema godinama i teritoriji, podaci o registrovanim i brisanim udruženjima, fondacijama i zadužbinama po mesecima, kao i Identifikacioni spisak aktivnih OCD, u vremenskom preseku, uz prateće šifarnike za delatnosti, opštine, mesta i okruge. Izvor podataka su Registar udruženja i Registar fondacija i zadužbina, koje vodi Agencija za privredne registre, a pripremljeni su na osnovu veb servisa, „Veb servis za praćenje promena i preuzimanje podataka iz registara APR“ (PLWS), kojim je omogućeno automatizovano praćenje promena i preuzimanje podataka iz statusnih registara APR (udruženja, zadužbine i fondacije) za potrebe obavljanja redovnih aktivnosti Kancelarije. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom je odgovorna za sadržaj podataka. Uzorak čine u vremenskom preseku aktivna domaća udruženja, fondacije i zadužbine kao i predstavništva stranih udruženja, fondacija i zadužbina.

 

Izvor: Portal otvorenih podataka

Partnerstvo za otvorenu upravu u Šapcu

Jedini grad sa Balkana, i prvi grad u Srbiji koji je uspeo da izradi i usvoji lokalni akcioni plan POU je Šabac. Republika Srbija, kao članica Inicijative POU ima obavezu izrade, sprovođenja i monitoringa Akcionih planova, ali ta obaveza ne važi i za jedinice lokalne samouprave. Međutim, grad Šabac prepoznao je važnost i potrebu usvajanja i sprovođenja ovog dokumenta koji je rezultat procesa u kome jedinica lokalne samouprave u saradnji sa civilnim društvom i privatnim sektorom definiše ambiciozne obaveze za podsticanje transparentnosti, odgovornosti i učešća javnosti.

Pogledajte šta su Šapčani odlučili da im je važno.

Javno raspravljati VS hitno donositi

Nebojša Rančić – Media&Reform centar Niš

U srži otvorene uprave nalazi se slobodan, aktivan i kreativan građanin.

Takvu upravu, koja je otvorena za građane, nose četiri stuba, kao nosači krova na kome velikim slovima piše JAVNI INTERES. JAVNI INTERES i njegovo ispunjenje osnovni je zadatak otvorene uprave. Otvorena uprava ide u susret potrebama građana i ostvaruje javni interes kao korist ili dobrobit za sve građane, za veliku većinu ili manjinsku grupu posebno zaštićenu određenim propisima. Dakle, otvorena uprava kao nosač javnog interesa sa svoja četiri stuba daje u isto vreme i sigurnost, i čvrstinu, i elastičnost, i nosi taj teret velikog krova, koji se zove javni interes. Koji su to stubovi koji čine otvorenu upravu i nose javni interes?

  • Nove tehnologije – Stub broj jedan, čini da građani imaju efikasnu i jeftinu uslugu primenom novih tehnologija.
  • Otvoreni podaci – Stub broj dva, čini da građani – pojedinci i organizacije, koriste javne podatke za svoje potrebe u svakodnevnom životu, u poslu, za bolju komunalnu uslugu, za uspešno učenje, za akademsko ili poslovno istraživanje, za nove inicijative za razvoj zajednice, a sve kroz otvorene baze podataka, velike rezervoare dostupnih podataka, u mašinski čitljivim formatima koji se nalaze na portalima javnog sektora. Ovaj stub omogućava i razvojnu upotrebu podataka i tok – od podataka, preko informacija, do znanja.
  • Integritet vlasti – Stub broj tri, čini da građani budu sigurni da se javni fondovi ne troše na zloupotrebe budžeta, korupciju, nameštene „javne konkurse“ i nameštene „javne nabavke“. Da bi se to predupredilo, potrebna je transparentna vlast, koja ima integritet.
  • Učešće građana – Stub broj četiri, čini da građani aktivno učestvuju u procesu predlaganja, donošenja i kontrole izvršenja odluka, da imaju jasnu ulogu i da se pitaju, tj. da svako ko se nalazi na poziciji javne vlasti mora da zna da ta funkcija nije privremena privatna svojina nad javnim resursima, od izbora do izbora, već je služenje građanima koje stalno i neprekidno mora da pita koju i kakvu odluku da donese. Dakle, stalno i neprekidno, da pita…

Dalje…

Učestvuj u praćenju sprovođenja Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu

Beograd, 28. jun 2019. godine – Poziv OCD da učestvuju u praćenju sprovođenja  Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu (POU) 2018-2020. godine i pošalju svoje komentare i predloge  koji se odnose na prvih 6 meseci primene ovog dokumenta.

Treći Akcioni plan za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za period 2018-2020. usvojen je 27. decembra 2018.

S obzirom na prioritete koje su, u procesu izrade Akcionog plana, iskazale organizacije civilnog društva i organi Republike Srbije nadležni za sprovođenje određenih obaveza, treći Akcioni plan obuhvata 5 tema: otvorene podatke/fiskalnu transparentnost, integritet vlasti, javne usluge, pristup informacijama i učešće javnosti i sadrži ukupno 14 obaveza.

Komentari i predlozi ne treba nužno da se odnose samo na sprovođenje predviđenih mera. Naprotiv, molimo vas da dostavite predloge za unapređenje stanja u oblastima na koje se POU odnosi, a koje nisu bile obuhvaćene merama iz dosadašnjih  akcionih planova.

Imajući u vidu da su predstavnici OCD bili aktivno uključeni, kao članovi Radne grupe, u izradu nacrta važećeg Akcionog plana, kao i da je veliki broj OCD učestvovao u procesu konsultacija i javnih rasprava o  njemu, pozivamo OCD da se uključe i u ovaj proces i time pokažu da podržavaju i promovišu jednu od vrednosti Parterstva za otvorenu upravu – učešće javnosti, tj. angažovanje građana u izradi politika.

Posebno ohrabrujemo OCD koje se primarno bave sektorskim temama (pravosuđe i pravni sistem, ljudska prava i građansko društvo javna uprava, javno informisanje, zaposlenost i socijalna zaštita, zdravstvo, obrazovanje, kultura, omladina, sport, odbrana, javna bezbednost, urbanizam, prostorno planiranje i građevinarstvo; konkurentnost, mineralne sirovine i rudarstvo i energetika, zaštita životne sredine, saobraćaj i komunikacije, poljoprivreda i ruralni razvoj) kako bi teme i izazovi iz ovih oblasti našle svoje mesto u okviru POU.

Komentare i predloge možete poslati do četvrtka 11. jula popunjavanje obrasca

Prikupljeni komentari biće uključeni u Izveštaj  o praćenju sprovođenja Akcinog plana Partnerstva za otvorenu upravu 2018-2020. godine koji pripremaju Građanske inicijative, vodeća organizacija u konzorcijumu OCD koji čine Transparentnost Srbija, AOM/BIRN, Media i reform, centar Niš, Edukacioni centar Leskovac i Narodni parlament Leskovac.

Konzorcijum sprovodi projekat „Podrška učešću i zajedničkoj  izradi nacionalnog i lokalnih AP POU“ uz podršku Donatorskog fonda POU.

Bez primene zakona o javnim nabavkama – slučaj „Moravski koridor“

Poseban zakon koji se donosi radi izgradnje „Moravskog koridora“ zadaće još jedan udarac jedinstvu pravnog poretka, a naročito sistemu javnih nabavki u Republici Srbiji, ukazuje Transparentnost – Srbija (članica Transparency International).

Predlog ovog zakona o kom je 25.juna počela skupštinska rasprava, uređuje pitanja koja su već regulisana zakonima Republike Srbije o eksproprijaciji, javnim nabavkama, javno – privatnom partnerstvu, projektovanju, porezima i carinama. Time se nastavlja opasan trend donošenja posebnih pravila koja važe samo za jedan projekat, kao u slučaju „Južnog toka“ i „Beograda na vodi“. Ukoliko Vlada smatra da zakoni nisu dobri, na primer, u vezi sa brzinom eksproprijacije, onda treba da predloži njihove izmene i dopune, a ne da stvara posebna pravila koja će važiti samo za jedan slučaj.

Srbija već ima propise o eksproprijaciji, građevinske standarde, kao i zakone koji uređuju odabir izvođača radova ili izbor firme sa kojom bi bio zaključen ugovor o nekom vidu javno-privatnog partnerstva, kao što će ovde biti slučaj. S druge strane, predlog posebnog zakona predviđa da se na izbor „strateškog partnera i zaključenja ugovora o projektovanju i izgradnji, kao i prilikom izbora stručnog nadzora nad izvođenjem radova, ne primenjuju propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki.“ Kriterijumi i način izbora bi bili uređeni isključivo podzakonskim aktom koji će Vlada doneti za 30 dana.

Sa stanovišta međunarodnih obaveza Srbije u oblasti javnih nabavki i javno-privatnih partnerstava, a naročito Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, mogle bi biti sporne i odredbe člana dva posebnog zakona, prema kojima će prilikom izgradnje biti „korišćeni domaći materijali i oprema i angažovani domaći izvođači u odnosu koji će biti određen ugovorom o projektovanju i izvođenju radova.“ Naime, na osnovu tog sporazuma, preferencijali za domaće ponuđače su ukinuti još u novembru 2018.

Izvor: Transparentnost Srbija

Izazovi i rešenja: povezivanje POU i Ciljeva održivog razvoja (SDGs)

Globalna epidemija sužavanja prostora za delovanje civilnog društva učinila je POU preko potrebnim, ali je i izuzetno opterećujuća za čitav poduhvat POU inicijative.

Ono što predstavlja dobru vest u svemu ovome je mogućnost i snaga usklađivanja POU sa Ciljevima održivog razvoja, posebno oko 16+ programa – stvaranja mirnih, pravednih i inkluzivnih društava.

Čini se da, kao i POU, i Ciljevi održivog razvoja imaju više koristi od spuštanja na lokalni nivo, što njihove agende čini jasnijim i stvarnijim za građane.

Dalje…

POU Samit 2019

POU platforma trenutno jedini okvir u Srbiji u kome se dešava istinski dijalog

U Kanadi je od 29-31. maja održan 6. Globalni samit Partnerstva za otvorenu upravu.

Programska direktorka GI, Bojana Selaković govorila je na sesiji “OGP in Eastern Partnership and Western Balkans Countries: Raising the Ambition”.

Sesija se fokusirala na to kako POU može biti efikasna platforma za unapređenje ključnih reformi upravljanja u tim zemljama. Takođe, poslužila je i kao prilika za razmenu naučenih lekcija i uspešnih priča koje mogu poslužiti kao motivacija i inspiracija za buduće poduhvate. Na sesiji su učestvovali visoki predstavnici vlada i organizacija civilnog društva.

Govornici na sesiji bili su Damjan Mančevski, Ministar za informaciono društvo i upravu, Severna Makedonija; Eduard Aghajanyan, šef kabineta premijera, Jermenija; Elena Beradze, zamenica ministra državne uprave, Gruzija; Anastasiya Kozlovceva, Transparency International Ukrajina, Ukrajina; Giorgi Kldiashvili, Institut za razvoj slobode informisanja, Gruzija; Bojana Selaković, Građanske inicijative, Srbija i Jeff Lovitt, New Diplomacy & OGP IRM Nezavisni panel eksperata, Češka Republika.

Bojana Selaković predstavila je izazove sa kojima se Srbija suočava u sprovođenju inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu.

Dalje…

Globalni izveštaj „Demokratija van biračkog mesta“

Obećanje demokratije često je definisano izbornim mestom i glasačkom kutijom, gde građani odlučuju ko će zastupati njihove interese u vladi. To obećanje, međutim, prečesto ne uspeva da se prevede u stvarnost svakodnevnog života ljudi. U previše zemalja, građani smatraju da su njihove izabrane vlade odvojene od njih i ne reaguju na njihove potrebe, ili su korumpirane i zarobljene sopstvenim interesima.

U tom kontekstu, autoritarizam je ponovo u porastu. Trenutni talas je drugačiji – on je postepeniji i manje direktan nego ranije. Danas izazovi demokratije dolaze ređe od krađe glasova ili vojnih udara; oni potiču od upornih pretnji aktivistima i novinarima, medijima i vladavini prava.

Pretnje demokratiji dolaze izvan izbornog procesa pa se i naš odgovor mora naći tamo. I problem i rešenje leže „van biračkog mesta“.

Ovo je jedinstvena misija Partnerstva za otvorenu vlast – jednostavan, ali strateški put za civilno društvo i reformatore u vladama da udruže snage, obavežu se na reforme kako bi otvorile vladu, i zajedno osiguraju da naše javne institucije rade za građane, a ne za sebe.

Dalje…

Otvorena uprava i građanski prostor: Krug u pokretu?

Glavna misija POU je da vlade učine otvorenijima i odgovornijima prema građanima. Drugim rečima, njen uspjeh u velikoj meri zavisi od građanskog prostora ili od osiguravanja uslova da se ljudi slobodno udružuju, okupljaju i komuniciraju kako bi oblikovali političke i društvene strukture oko sebe.

Po svojoj prirodi, građanski prostor je zasnovan na tri osnovne slobode – udruživanja, izražavanja i mirnog okupljanja. Ove slobode su sadržane u ustavima većine zemalja i sastavni su deo međunarodnog prava. Ipak, njihova realizacija – bez koje su aktivni građani i organizacije civilnog društva ograničeni u ostvarivanju svrhe POU da osiguraj bolje i inkluzivnije upravljanje – ostaje nepotpuna.

Prema podacima CIVICUS Monitora, samo 4% svetskog stanovništva živi u zemljama u kojima su slobode udruživanja, izražavanja i mirnog okupljanja adekvatno zaštićene.

Države članice POU se bolje kotiraju od zemalja koje to nisu u pogledu stanja prostora za delovanje civilnog društvas. Ipak, ostaju izazovi. Uprkos obavezama koje ukazuju na suprotno, od 79 zemalja članica POU, samo 24% (19) ima otvoreni građanski prostor, dok je u 34% (27) prostor za delovanje sužen.

Dalje…

Unapređenje registra medija

04/30/2019

Tanja Maksić- BIRN/AOM

Ko je vlasnik medija i iz kojih izvora se finansiraju mediji su dve glavne informacije koje svaki građanin treba da zna da bi mogao da proceni kako se kroji uređivačka politika jednog medija. Zakonitost je jasna- ako je vlasnik medija naklonjen jednoj političkoj opciji, i medij će o njoj pohvalno izveštavati.

Takođe, građani moraju da znaju koji mediji se finansiraju iz budžeta, sa kojom količinom novca i da li neki mediji imaju „lakši pristup“ tom novcu i česte ugovore sa državnim institucijama, dok je drugima budžetski novac nedostupan. Mali broj građana, zapravo, je upoznat sa ovim informacijama, iako se, suštinski radi o novcu koji ide iz njihovog džepa.

Dalje…

, , ,