Imajući u vidu da je 15. septembra obeležen Svetski dan demokratije, vredi postaviti pitanje: Da li je ovo bila “dobra godina” za demokratiju? Iz onoga što čitate, gledate ili slušate, može se činiti da je odgovor ne – da demokratija propada u mnogim regionima. Na svu sreću postoje zznaci koji ukazuju da demokratija u stvari uspeva u nekoliko regiona sveta.
U svom Izveštaju o demokratiji za 2019, Institut o varijacijama demokratije ističe da je 21 zemlja ostvarila napredak u demokratiji u protekloj deceniji. Tu se ubrajaju pokreti za demokratiju koji su mobilisali hiljade građana u Alžiru, Jermeniji, Burkini Faso, Gruziji, Kirgistanu, Slovačkoj, Tunisu i Sudanu.
Jedan od najasnijih načina za povrat demokratije je zaštita prostora energičnog civilnog društva u kom su građani slobodni da govore i pozivaju institucije na odgovornost. Zato je još važnije tokom burnih vremena da se oslanjaju na međunarodna partnerstva, poput POU, koja nastoje da podignu glasove građana i premoste jaz između vlade i civilnog društva i drugih ključnih aktera, poput privatnog sektora.
Zaštita građanskog prostora i građanskih prava od presudnog je značaja i za demokratiju i za proces otvaranja vlada. Skoro polovina zemalja članica POU obavezala se da će zaštiti građanski prostor i stoga moraju raditi na jačanju onih koji su uključeni u njihove nacionalne i lokalne akcione planove.
Prema Globalnom izveštaju POU, u 48% zemalja članica POU sloboda okupljanja ostaje problem zbog nedostatka pristupa finansijama, poreskih propisa i zakonskih prepreka. Takođe, 58% zemalja članica POU izvestilo je o slučajevima uznemiravanja aktivista i novinara. Da bi se ovim trendom sistematičnije bavile, za države članice POU od presudnog značaja je da u svoje akcione planove uključe određene obaveze za zaštitu građanskog prostora i osnovnih prava građana i obezbede da se upčene prepreke demokratiji uklone.
Više o ovoj temi pročitaje na https://bit.ly/2lWBHI4.
