Ova studija slučaja prvobitno je objavljena u globalnom izveštaju POU.
Evropski centar za neprofitno pravo (ECNL), inovativni projekat o slobodi okupljanja, analizirao je relevantne zakone i prakse sedam zemalja POU u srednjoj i istočnoj Evropi između 2017. i 2019. (uključujući i dve zemlje koje nisu članice inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu). Mnoge od ovih zemalja imaju jake zakonske okvire, ali su suočene sa izazovima u sprovođenju zakona i nedostaju im standardizovani procesi među vlastima, posebno na lokalnom nivou.
Na ovoj listi našla se i Srbija. Kako se u studiji slučaja navodi za Srbiju: „Uprkos Zakonu o javnom okupljanju (2016) u Srbiji je sloboda okupljanja suočena sa dosta problema. U praksi se spontana okupljanja, legalna čak i bez organizatora, suočavaju sa ograničenjima, posebno ako su grupe politički osetljive. Prekomerno delovanje policije i razna ograničenja uticala su na slobodu okupljanja“.
Ceo tekst na engleskom jeziku možete pročitati ovde.
U prilog ovome govori i prikaz slučajeva kršenja sloboda udruživanja, okupljanja i izražavanja u Srbiji od marta do jula ove godine koji su objavile Građanske inicijative. Zabeleženo je 70 slučajeva direktnog i indirektnog kršenja ovih prava od čega se 19 odnnosi na slobodu okupljanja. Ceo prikaz Tri slobode pod lupom možete pročitati ovde.
