Sastanak je održan 8. februara 2016. godine u prostorijama Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Sastanku su prisustvovali: Željko Ožegović – državni sekretar i rukovodilac radne grupe, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (u daljem tekstu: MDULS), Ljiljana Uzelac – MDULS, Dragana Brajović – MDULS, Bogdan Lekić – MDULS, Đurđa Janićijević – MDULS, Rade Dragović – Direkcija za elektronsku upravu, Vesna Jevtić – Ministarstvo finansija, Jovan Nicić – Agencija za borbu korupcije, Marijana Obradović – Agencija za borbu korupcije, Milica Saračević – Kancelarija za evropske integracije, Marija Oros Janković – Kancelarija za evropske integracije, Suzana Stojadinović – Republički sekretarijat za javne politike (RSJP), Dragana Glišić – Ministarstvo spoljnih poslova, Milena Banović – Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, Vladimir Podgorac – Ministarstvo unutrašljih poslova, Katarina Milanović – Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Slavenka Mijušković – Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Suzana Otašević – Generalni sekretarijat Vlade, Miloš Milosavljević – Privredna komora Srbije, Đorđe Đukić – Jedinstveni informatički savez Srbije, Danijela Božović – Beogradska otvorena škola (BOŠ), Raša Nedeljkov – Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Bojana Selaković – Građanske inicijative, Sanja Popović Pantić – Udruženje poslovnih žena Srbije, Irena Cerović – Program Ujedinjeih nacija za razvoj (UNDP), Ivan Radojević, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
Sastanku nisu prisustvovali članovi ili zamenici, predstavnici sledećih institucija: Ministarstvo pravde, Narodna skupština Srbije, Uprava za javne nabavke
Dnevni red sastanka:
– Kratko predstavljanje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu i dosadašnji rezultati u okviru učešća RS u ovoj inicijativi
– Kratko predstavljanje akcionog plana i dogovor o načinu saradnje, temama i koracima za izradu Nacrta akcionog plana
– Dogovor o organizovanju okruglog stola radi uključivanja svih zainteresovanih organizacija civilnog društva na samom početku izrade akcionog plana
– Razno
Željko Ožegović je otvorio sastanak i održao uvodnu reč.
U uvodnoj reči je, između ostalog, istaknuto:
• Partnerstvo za otvorenu upravu (u daljem tekstu POU) predstavlja međunarodnu inicijatiu čija je svrha obezbeđivanje podrške i većeg angažovanja vlada širom sveta u cilju poboljšanja integriteta, transparentnosti, efikasnosti i odgovornosti javne vlasti.
• Aktivnosti koje su rađene u sklopu inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u prethodnom periodu, u potpunosti su u skladu sa Strategijom reforme javne uprave i Akcionim planom, gde je takođe jedan od glavnih ciljeva povećanje transparentnosti i otvorenosti javne upravea, to su zahtevi koji se moraju ispuniti i u okviru procesa evrointegracija.
• Partnerstvo je formalno pokrenuto u septembru 2011. godine, a Republika Srbija je izrazila nameru da učestvuje u ovoj inicijativi 2012. Prvi Akcioni plan Srbija je usvojila u decembru 2014. godine.
• Akcionim planom je definisano 13 mera, u okviru kojih se nalazi 25 pojedinačnih aktivnosti. Za svaku aktivnost predviđeni su koraci implementacije sa jasno definisanim rokovima i organima nadležnim za sprovođenje. Od 25 predviđenih aktivnosti, 18 aktivnosti je sprovedeno u potpunosti ili u znatnoj meri, 5 aktivnosti je sprovedeno u manjoj meri, dok dve aktivnosti nisu ni započete, zbog nedostatka finansijskoh sredstava.
• U decembru je izrađen privremeni Izveštaj-samoprocena o sporvođenju AP, na osnovu doprinosa svih organa odgovornih za sprovođenje mera definisanih Akcionim planom i nakon dvonedeljne javne rasprave, njegova konačna verzija je dostavljena Sekretarijatu POU i postavljen je na sajt MDULS i POU
• Dostavljen nam je i privremeni izveštaj Nezavisnog mehanizma za izveštavanje, u kome je ocenjeno da je sprovođenje AP na relativno visokom nivou i u kome su date preporuke za unapređenje procesa izrade akcionog plana, kao i procesa konsultacija sa civilnim društvom. Ove preporuke će se iskoristiti prilikom izrade sledećeg akcionog plana (Ovaj izveštaj je u fazi komentarisanja.)
• U okviru drugog ciklusa izrade Akcionog plana za period 2016. do 2017. godine osnovana je ova posebna međuministarska radna grupa. Od izuzetne je važnosti učestvovanje predstavnika organizacija civilnog društva u radnoj grupi, koji su izabrani su u transparentnoj proceduri, na osnovu javnog konkursa koji je objavila Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom u saradnji sa MDULS, što u prethodnom ciklusu izrade akcionog plana nije bio slučaj. U radnoj grupi su zastupljeni i državni organi, službe Vlade, posebne organizacije, nezavisni državni organi, Narodna skupština Republike Srbije i privredna komora Srbije
• Na osonovu iskustva stečenog prilikom izrade prvog akcionog plana i preporuka Nezavisnog mehanizma za izveštavanje u ovom drugom ciklusu izrade akcionog plana potrebno poboljšati konsultativni proces sa organizacijama civilnog društva (u daljem tekstu OCD)
Dragana Brajović se potom osvrnula na način izrade i strukturu akcionog plana i istakla sledeće:
• Akcioni plan je najvažnija komponenta učešća jedne države u Partnerstvu za otvorenu upravu (POU). Njime država izražava svoju posvećenost osnovnim vrednostima POU, kroz preuzimanje ambicioznih obaveza koje značajno unapređuju postojeće stanje u okviru ovih vrednosti
• Četiri osnovna principa POU su transparentnost, javna odgovornost, učešće javnosti i upotreba novih tehnologija i inovacija
• Potrebno je da akcioni plan bude fokusiran na nacionalne prioritete u okviru ove četiri vrednosti
• Akcioni plan ne mora da sadrži veliki broj mera ali je važno da one budu precizno i detaljno definisane i da su jasno povezane sa osnovnim vrednostima Partnerstva, kao i da jasno unapređuju trenutno stanje u oblasti na koju se odnose.
• Nije poželjno u akcioni plan uključivati obaveze koje se već nalaze u drugim strateškim dokumentima, već da te obaveze treba da predstavljaju nadgradnju, odnosno dodatne mere u skladu sa već preuzetim obavezama iz drugih strateških dokumenata.
• U akcionom planu moguće grupisati obaveze prema određenim temama (npr. otvoreni podaci, zdravstvo, prosveta, itd), odnosno u 6 klastera (tematskih grupa), a to su: učešće javnosti – angažovanje građana u izradi politika, integritet vlasti – borba protiv korupcije i jačanje demokratskih institucija, sloboda informisanja – garantovanje pristupa javnosti informacijama koje vlast poseduje, finskalna transparentnost – pomoć za građane u praćenju trošenja sredstava, javne usluge – obezbeđivanje efikasne usluge građanima i otvoreni podaci – digitalizacija i otvaranje podataka.
• Partnerstvo za otvorenu upravu u svakoj zemlji koja pristupi ovoj inicijativi uspostavlja Nezavisni mehanizam za izveštavanje koji prati sve faze izrade akcionog plana – od pripreme nacrta, celokupnog konsultativog procesa, preko implementacije, do evaluacije. Za ovaj mehanizam obično se angažuje određena nevladina organizacija. Kod nas ulogu nezavisnog mehanizma za izveštavanje vrši Centar za evropske integracije.
• Uspešni akcioni planovi su relevantni u odnosu na transparentnost, odgovornost i učešće javnosti i sadrže konkretne, vremenski definisane i merljive obaveze. Prilikom izveštavanja, Nezavisni mehanizam za izveštavanje vodi se određenim kriterijumima na osnovu kojih procenjuje relevantnost obaveza uključenih u akcioni plan i najbolje obaveze se obeležavaju zvezdicom – to su obaveze za primer, takozvane „star commitments“. Da bi neka obaveza dobila zvezdicu ona mora biti konkretna i merljiva, jasno povezana sa POU vrednostima, mora da ima značajan uticaj (transformative impact) i mora biti sprovedena u potpunosti ili u znatnoj meri.
• Nezavisni mehanizam za izveštavanje takođe prati konsultativni proces tokom izrade i implementacije akcionog plana (da li su izvršene konsultacije, koliko su trajale, da li su potrebni dokumenti objavljeni na vreme, pre konsultacija, da li su preduzete aktivnosti u vezi sa podizanjem svesti javnosti, obim konsultacija, stalni konsultativni proces)
• U skladu sa kalendarom POU, akcioni plan potrebno je usvojiti do 30. juna 2016. U prošlom ciklusu izrade akcionog plana Srbija to nije uspela, već je akcioni plan usvojen u decembru 2014. godine.
• U cilju uključivanja što više zainteresovanih OCD u proces izrade akcionog plana, potrebno je organizovati okrugli sto – konsultativni sastanak članova Posebne radne grupe sa OCD, na kojem bi one iznele svoje ideje i sugestije kada su u pitanju obaveze koje će biti uključene u Akcioni plan.
• Srbija je usvojila deklaraciju „Otvorena uprava za implementaciju Agende za održivi razvoj do 2030. godine“. U skladu sa Deklaracijom, u akcioni plan je potrebno uvrstiti i mere koje su u vezi sa implementacijom Agende.
• Zadatak članova Posebne radne grupe je da do sledećeg sastanka pripreme svoje predloge za obaveze koje bi se mogle uključiti u akcioni plan
• Rade Dragović, Direkcija za eUpravu, pojasnio je termin otvoreni podaci i, između ostalog, naglasio da su to samo oni podaci koji su dostupni, mašinski čitljivi i besplatni.
• Irena Cerović, UNDP, podsetila je da je UNDP i do sada podržavao Direkciju za eUpravu i MDULS u aktivnostima koje se tiču otvorenih podataka i izrazila nameru UNDP-a da nastavi takvu saradnju. Naglasila je da je u Srbiji već urađena procena spremnosti za otvaranje podataka i da su mere iz akcionog plana koji je izrađen na osnovu te procene našle svoje mesto i u Strategiji razvoja elektronske uprave i akcionom planu za njeno sprovođenje. Kad je u pitanju akcioni plan Partnerstva za otvorenu upravu, složila se da bi u njega trebalo uključiti ono što bi se dodatno moglo uraditi na temu otvorenih podataka. Dodala je da će usoro biti formirana radna grupa za otvorene podatke, čiji će zadatak, između ostalog biti da osmišljava stateške prioritete u vezi sa otvorenim podacima i pruža podršku institucijama koje započnu sa aktivnostima u tom pravcu. Takođe, s obzirom da je otvaranje podataka u velikoj meri povezano sa POU, da su to dva paralelna procesa, napomenula je da bi se mogao organizovati i zajednički sastanak ove dve radne grupe.
• Željko Ožegović, MDULS, podsetio je da je u toku donošenje novog Zakona o opštem upravnom postupku i da taj proces takođe doprinosi aktivnostima vezanim za otvorenu upravu. Napomenuo je takođe da je u toku formiranje radne grupe koja će se baviti izradom zakona o elektronskoj upravi koji će unaprediti proces razmene podataka između samih državnih organa, kao i građana, a to sve će doprineti povećanju efikasnosti uprave i smanjenju troškova za građane.
• Dragana Brajović, MDULS, podsetila je da su zadaci Posebne radne grupe, pored izrade Akcionog plana, praćenje njegovog sprovođenja, učestvovanje u konsultacijama sa civilnim društvom i izrada izveštaja o sprovođenju. Dodala je da se, kada se Akcioni plan završi, rade dva izveštaja – samoprocene, jedan privremeni, nakon godinu dana sprovođenja akcionog plana i drugi konačni. Paralelno sa tim izveštajima i Nezavisni mehanizam za izveštavanje radi svoje izveštaje, uz preporuke za unapređenje procesa izrade i kvaliteta akcionog plana.
• Na zahtev Bojane Selaković, Građanske inicijative, razmotren je i pojašnjen način na koji će biti organizovan konsultativni sastanak sa civilnim društvom. Predloženo je i dogovoreno da se na konsultativnom sastanku sa organizacijama civilnog društva radi u šest posebnih grupa, prema već pomenutim klasterima. Na predlog Milene Banović iz Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, da je neophodno da se odmah definiše ko će od članova radne grupe biti fasilitatori, dogovoreno je da MDULS predloži fasilitatore u skladu sa nadležnošću za pojedine grupe i o tome obavesti i usaglasi predlog sa članovima radne grupe.
• Napomenuto je da će posle ovog sastanka u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom biti poslat javni poziv za konsultativni sastanak organizacijama civilnog društva, koji će se naći na sajtu oba organa. Organzacije civilnog društva biće u prilici da daju svoje predloge za obaveze koje bi mogle biti uključene u Akcioni plan, kroz rad sa članovima Posebne radne grupe. Planirano je da se rad odvija u šest grupa, prema već pomenutim klasterima.
• Odmah nakon konsultativnog sastanka sa civilnim društvom održaće se i sastanak članova Posebne radne grupe na kome će se razmotriti svi podneti predlozi organizacija civilnog društva, kao i predlozi članova Posebne radne grupe.
• Milena Banović iz Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom je napomenula da će i na sajtu Kancelarije biti objavljen javni poziv za sve nevladine organizacije. Ona je istakla i da Kancelarija koristi svoje resurse u vidu društvenih mreža i mejling lista. Takođe je dodala da je potrebno uključiti i privatni sektor u ovaj konsultativni proces. Napomenuto je da se poslovna zajednica može uključiti uz pomoć predstavnika Privredne komore Srbije koji je član Posebne radne grupe.
• Raša Nedeljkov, CRTA, ponudio je pomoć koju ova organizacija u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom i Građanskim inicijativama može da obezbedi u cilju organizacije konsultacija sa OCD, i napomenuo da ima i potencijalnih resursa, da se organizuju konsultacije izvan Beograda, kao i da se izradi veb-stranica koja bi pored edukativno-informativne uloge mogla da posluži i za generisanje doprinosa šire javnosti. Takođe je napomenuo da postoji plan da se u Srbiji organizuje događaj koji se odnosi na otvorenost Parlamenta. To može da bude još jedna prilika za promovisanje Partnerstva za otvorenu upravu
• Bojana Selaković, Građanske inicijative, iznela je primedbu da je ovaj sastanak prebrzo organizovan i da za konsultativni proces neće saznati većina organizacija civilnog društva. S obzirom na to da mnoge organizacije civilnog društva nisu upućene u ovu oblast, napomenula je da je potrebno raditi na jačanju kapaciteta civilnog društva, a naročito za organizacije koje se nalaze izvan Beograda. Takođe je izrazila potrebu da se u konsultativnom rocesu zastupi i tema zaštite podataka o ličnosti, kao i da u ovaj proces budu uključeni nezavisni državni organi poput Zaštitnika građana.
• Napomenuto je i to da je će u okviru daljih aktivnosti Nacrt akcionog plana biti objavljen na internetu u da će komentari na njega moći da se dostavljaju putem interneta, a da je u planu i okrugli sto.
• Danijela Božović, Beogradska otvorena škola, napomenula je da je ova organizacija sprovela istraživanje u vezi sa informatorima o radu lokalnih samouprava i dobila poražavajuće podatke u vezi sa upotrebljivošću podataka iz informatora, tako da bi uključivanje obaveze koja se odnosi na otvaranje informatora o radu mogla da predstavnja dodatu vrednost u vezi sa vrednostima Partnerstva za otvorenu upravu.
• Napomenuto je i da će se aktivnosti koje su definisane prvim akcionim planom, a koje još nisu sprovedene, biti uključene u novi akcioni plan, s tim što će se one biti posebno obeležene
• Suzana Stojadinović, RSJP, predložila je da uloga u radu Posebne radne grupe bila savetodavna u metodološkom pogledu, u smislu izrade što kvalitetnijeg Akcionog plana, obezbeđivanja usklađenosti dokumenta sa drugim strateškim dokumentima. Napomenula je da RSJP u saradnji sa Ministarstvom finansija priprema sistemski zakon o platnom sistemu u RS. Ovim zakonom će se, između ostalog, uspostaviti uređen sistem planiranja, utvrditi koji su to planski dokumenti i dokumenti javnih politika, kao i koja je obavezna sadržina tih dokumenata. Takođe, uspostaviće se jasna veza sa planiranjem javnih politika i budžetiranjem. U skladu sa tim napomenula je da je u akcioni plan neophodno uneti finansijska sredstva, indikatore i ostale neophodne elemente.
• Ljiljana Uzelac, MDULS, napomenula je da se od predstavnika RSJP očekuje aktivno učešće u svim aktivnostima Posebne radne grupe, a ne samo savetodavna ulogu. Takođe napomenula je da je matrica za akcioni plan dobijena od Partnerstva za otvorenu upravu i da ta dobijena forma ne predviđa finansijska sredstva. Ipak, finansijski aspekt je veoma važan zbog naših planova i resursi za obaveze moraju biti obezbeđeni.
• Sastanak je zatvorio Željko Ožegović, napomenuvši da će o daljim aktivnostima članovi radne grupe biti obaveštavani putem mejla.
