Vesti


Korak ka ispunjenju obaveze iz Akcionog plana POU 2018-2020

Jedna od obaveza iz trećeg Akcionog plana za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za period 2018-2020  podrazumeva pomoć i praćenje procesa usvajanja lokalnih antikorupcijskih planova i uspostavljanje tela za praćenje u svim JLS (Obaveza 7). Iako ovaj AP važi do 2020.godine, rok za spunjenje ove obaveze nije definisan, imajući u vidu da njeno ispunjenje zavisi od ispunjenja obaveza na lokalnom nivou, što znači da će se sprovoditi kontinuirano.

Kao doprinos ispunjenju ove obaveze, grad Novi Pazar  je u aprilu usvojio  Lokalni antikorupcijski plan, a krajem jula predstavio sam dokment i telo koje će pratiti njegovo sprovođenje. Ceo postupak rađen uz podršku Transparentnost Srbije.

Grad je za veoma kratko vreme i bez primedbi stručne javnosti, izradio i usvojio LAP  koji sadži čak , a članovi Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) koji će pratiti njegovu primenu i izabrani su na javnom konkursu. Članovi ovog tela su predstavnici lokalne OCD, lokalnog medija i i akademske zajednice.

Više o Lokalnim antikorupcijskim planovima i Forumima  na Transparentnost Srbija .

Ostvarenje Ciljeva održivog razvoja kroz Partnerstvo za otvorenu upravu

Izazov izgradnje miroljubivih, pravednih i inkluzivnih društava je u središtu ciljeva održivog razvoja (Sustainable development goals,SDGs). Ovi globalni ciljevi, usaglašeni 2015. u Ujedinjenim nacijama od strane svih zemalja osmišljeni su da pruže mapu puta za bolji svet do 2030. godine. Partnerstvo za otvorenu upravu (POU) može biti vitalni partner za postizanje ovih ciljeva. Četiri godine nakon usvajanja ciljeva održivog razvoja postoji široka zabrinutost da njhovo sprovođenje toliko loše napreduje da će za većinu ciljeva biti potrebne drastične izmene kako bi se do 2030. postigao značajan napredak.

Od vitalnog je značaja da 2019. bude godina u kojoj su ljudi inspirisani da preduzmu ambicioznije akcije i posvete se tome da 2020. postane decenija ispunjenja ovih ciljeva.

Otvorena uprava može biti strateško sredstvo za pomoć u implementaciji 17 ciljeva održivog razvoja. Uprava je bolja kada je transparentna u svojim aktivnostima i o svojim podacima, kada proaktivno podstiče učešće javnosti, kada odgovara na zahteve građana i kada je spremna da bude odgovorna za uspehe i neuspehe.

Ovaj dokument ukazuje na inovacije u okviru cilja 16+, skupa ciljeva održivog razvoja koji teže postizanju mirnih, pravednih i inkluzivnih društava i odgovornih institucija. Ovo nipošto nije iscrpna lista primera relevantnih za reformu otvorene uprave koja se odvija u okviru POU, ali su oni dizajnirani tako da pokažu potencijal zemalja koje koriste svoje članstvo da proaktivnije povežu svoje obaveze prema ovoj globalnoj inicijativi sa njihovim sprovođenjem na nacinalnom nivou.

Izvor: Opengovpartnership.org

Javni poziv za podršku jedinicama lokalne samouprave

Program Swiss PRO objavio je javni poziv za podršku JLS u unapređenju elektronske uprave i pružanju elektronskih usluga kako bi povećale odgovornost, transparentnost i efikasnost u obezbeđivanju boljeg pristupa uslugama i pravima građana.

Vlada Švajcarske će kroz ovaj poziv  podržati najviše 40 lokalnih samouprava, a pravo učešća ima 96 gradova i opština iz regiona Šumadije, zapadne, južne i istočne Srbije.

Poziv je otvoren do 19. avgusta 2019.godine, sve detalje o uslovima konkurisanja i neophodnoj dokumentaciji možete pogledati ovde .

Poziv: Šta radi Vlada RS da bi bila otvorenija, odgovornija i efikasnija, a građani zadovoljniji?

Beograd, 24. jul 2019. godine – Vlada Republike Srbije obavezala se da će sprovesti niz mera u cilju unapređenja integriteta, transparentnosti, efikasnosti i odgovornosti javne vlasti, dalje borbe protiv korupcije,  izgradnje poverenja javnosti, ostvarivanja čvršće saradnje sa organizacijama civilnog društva, omogućavanja aktivnog učešća građana u donošenju odluka, lakšem i bržem pristupu informacijama, široj upotrebi novih tehnologija. Sve te mere treba da doprinosu delotvornijem i odgovornijem radu javne vlasti, s jedne strane, i pružanju kvalitetnijih usluga građanima i privrednim subjektima, s druge strane.

U proteklih 6 meseci, Građanske inicijative i partnerske organizacije pratile su koliko je Vlada u tome uspela. Ključne nalaze o dosadašnjim rezultatima sprovođenja trećeg Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu u RS 2018-2020. predstavićemo u ponedeljak, 29. jula 2019. sa početkom u 11 časova  u Biblioteci Kuće ljudskih prava, Kneza Miloša 4.

Analizirali smo:

  1. Da li lako i koliko brzo možete saznati  koliko iznose rashodi Republike Srbije?
  2. Na koji način gradovi I opštine obezbeđuju i troše sredstva namenjena zaštiti životne sredine?
  3. Na koji način pokušavaju da odgovore na izazove u borbi prtoiv korupcije?
  4. Da li ćemo prve naredne izbore dočekati sa ažuriranim biračkim spiskom?
  5. Da li je moguće da administrativni postupci sa kojima se građani i privreda najčešće susreću budu jednostavniji i jeftiniji?
  6. Gde pronaći podatke o budžetu državnih i lokalnih organa uprave, javnim nabavkama koje oni sprovode, potrebnim dokumentima i uslovima za sticanje nekog socijalnog prava? Da li se ti podaci redovno ažuriraju?
  7. Kako ćemo i od koga ćemo ubuduće dobijati informacije od javnog značaja?
  8.  Gde je moguće pronaći podatke o planiranim javnim konkursima namenjenim finansiranju OCD  , raspisane konkurse sa svom konkursnom dokumentacijom, rezultate  konkursa, osnovne podatke o odrobrenim projektima?
  9. Koliko je zapravo aktivnih OCD? Kakva je njihova struktura, geografska rasprostranjenost?
  10. Šta sve možete saznati ukoliko pretražujete Registar medija? A šta ipak ne?
  11. Šta sve država treba da uradi da bi saradnja sa OCD bila čvršća, a uticaj građana na donošenje odluka veći?

Dalje…

Webinar o unapređenju POU na lokalnom nivou

U maju 2019. na Globalnom samitu POU u Kanadi, Upravni odbor POU odobrio je strategiju sa tri ključna stuba.

  • Podrška razvoju Partnerstva za otvorenu upravu na lokalnom nivou kroz nacionalne i strategije civilnog društva.
  • Unapređenje programa POU na lokalnom nivou redizajniranjem trenutnog programa kako bi bio fleksibilniji, merljiviji i inkluzivniji.
  • Razvijanje kolaborativne platforme za učenje koja omogućava jednostavan pristup resursima, mogućnostima učenja, mrežama stručnjaka i onih koji rade na otvorenoj lokalnoj upravi.

Nova strategija će biti pokrenuta 2020. godine, nakon faze planiranja programa koja će trajati do kraja godine. POU je posvećen izgradnji ovih komponenti na način koji je konzistentan sa vrednostima otvorene uprave i komplementaran sa stalnim naporima partnerstva. U tu svrhu tokom avgusta biće organizovani webinari gde će zainteresovani učesnici imati priliku da čuju više informacija o novim strateškim pravcima, postave pitanja koja ih interesuju i daju doprinos stvaranju nove strategije.

Dalje…

Periodični izveštaj o broju i strukturi organizacija civilnog društva (udruženja, fondacija i zadužbina)

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom u saradnji sa Agencijom za privredne registre, otvorila je pojedine podatke na osnovu kojih se mogu pratiti određeni trendovi i broj i struktura civilnog sektora u Srbiji.

Na ovaj način Kancelarija i APR nastoje da odgovore na potrebe organa javne uprave, organizacija civilnog društva, medija i javnosti za podacima o organizacijama civilnog društva (udruženjima, fondacijama i zadužbinama) koje se tiču sprovođenja različitih istraživanja i analiza, praćenja trendova u strukturi civilnog sektora, uspostavljanja saradnje, pozivanja na konsultacije i javne rasprave o propisima/javnim politikama i dr.

Javnosti su dostupni podaci o broju registrovanih, brisanih i osnovanih udruženja, fondacija i zadužbina prema godinama i teritoriji, podaci o registrovanim i brisanim udruženjima, fondacijama i zadužbinama po mesecima, kao i Identifikacioni spisak aktivnih OCD, u vremenskom preseku, uz prateće šifarnike za delatnosti, opštine, mesta i okruge. Izvor podataka su Registar udruženja i Registar fondacija i zadužbina, koje vodi Agencija za privredne registre, a pripremljeni su na osnovu veb servisa, „Veb servis za praćenje promena i preuzimanje podataka iz registara APR“ (PLWS), kojim je omogućeno automatizovano praćenje promena i preuzimanje podataka iz statusnih registara APR (udruženja, zadužbine i fondacije) za potrebe obavljanja redovnih aktivnosti Kancelarije. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom je odgovorna za sadržaj podataka. Uzorak čine u vremenskom preseku aktivna domaća udruženja, fondacije i zadužbine kao i predstavništva stranih udruženja, fondacija i zadužbina.

 

Izvor: Portal otvorenih podataka

Partnerstvo za otvorenu upravu u Šapcu

Jedini grad sa Balkana, i prvi grad u Srbiji koji je uspeo da izradi i usvoji lokalni akcioni plan POU je Šabac. Republika Srbija, kao članica Inicijative POU ima obavezu izrade, sprovođenja i monitoringa Akcionih planova, ali ta obaveza ne važi i za jedinice lokalne samouprave. Međutim, grad Šabac prepoznao je važnost i potrebu usvajanja i sprovođenja ovog dokumenta koji je rezultat procesa u kome jedinica lokalne samouprave u saradnji sa civilnim društvom i privatnim sektorom definiše ambiciozne obaveze za podsticanje transparentnosti, odgovornosti i učešća javnosti.

Pogledajte šta su Šapčani odlučili da im je važno.

Javno raspravljati VS hitno donositi

Nebojša Rančić – Media&Reform centar Niš

U srži otvorene uprave nalazi se slobodan, aktivan i kreativan građanin.

Takvu upravu, koja je otvorena za građane, nose četiri stuba, kao nosači krova na kome velikim slovima piše JAVNI INTERES. JAVNI INTERES i njegovo ispunjenje osnovni je zadatak otvorene uprave. Otvorena uprava ide u susret potrebama građana i ostvaruje javni interes kao korist ili dobrobit za sve građane, za veliku većinu ili manjinsku grupu posebno zaštićenu određenim propisima. Dakle, otvorena uprava kao nosač javnog interesa sa svoja četiri stuba daje u isto vreme i sigurnost, i čvrstinu, i elastičnost, i nosi taj teret velikog krova, koji se zove javni interes. Koji su to stubovi koji čine otvorenu upravu i nose javni interes?

  • Nove tehnologije – Stub broj jedan, čini da građani imaju efikasnu i jeftinu uslugu primenom novih tehnologija.
  • Otvoreni podaci – Stub broj dva, čini da građani – pojedinci i organizacije, koriste javne podatke za svoje potrebe u svakodnevnom životu, u poslu, za bolju komunalnu uslugu, za uspešno učenje, za akademsko ili poslovno istraživanje, za nove inicijative za razvoj zajednice, a sve kroz otvorene baze podataka, velike rezervoare dostupnih podataka, u mašinski čitljivim formatima koji se nalaze na portalima javnog sektora. Ovaj stub omogućava i razvojnu upotrebu podataka i tok – od podataka, preko informacija, do znanja.
  • Integritet vlasti – Stub broj tri, čini da građani budu sigurni da se javni fondovi ne troše na zloupotrebe budžeta, korupciju, nameštene „javne konkurse“ i nameštene „javne nabavke“. Da bi se to predupredilo, potrebna je transparentna vlast, koja ima integritet.
  • Učešće građana – Stub broj četiri, čini da građani aktivno učestvuju u procesu predlaganja, donošenja i kontrole izvršenja odluka, da imaju jasnu ulogu i da se pitaju, tj. da svako ko se nalazi na poziciji javne vlasti mora da zna da ta funkcija nije privremena privatna svojina nad javnim resursima, od izbora do izbora, već je služenje građanima koje stalno i neprekidno mora da pita koju i kakvu odluku da donese. Dakle, stalno i neprekidno, da pita…

Dalje…

Učestvuj u praćenju sprovođenja Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu

Beograd, 28. jun 2019. godine – Poziv OCD da učestvuju u praćenju sprovođenja  Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu (POU) 2018-2020. godine i pošalju svoje komentare i predloge  koji se odnose na prvih 6 meseci primene ovog dokumenta.

Treći Akcioni plan za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za period 2018-2020. usvojen je 27. decembra 2018.

S obzirom na prioritete koje su, u procesu izrade Akcionog plana, iskazale organizacije civilnog društva i organi Republike Srbije nadležni za sprovođenje određenih obaveza, treći Akcioni plan obuhvata 5 tema: otvorene podatke/fiskalnu transparentnost, integritet vlasti, javne usluge, pristup informacijama i učešće javnosti i sadrži ukupno 14 obaveza.

Komentari i predlozi ne treba nužno da se odnose samo na sprovođenje predviđenih mera. Naprotiv, molimo vas da dostavite predloge za unapređenje stanja u oblastima na koje se POU odnosi, a koje nisu bile obuhvaćene merama iz dosadašnjih  akcionih planova.

Imajući u vidu da su predstavnici OCD bili aktivno uključeni, kao članovi Radne grupe, u izradu nacrta važećeg Akcionog plana, kao i da je veliki broj OCD učestvovao u procesu konsultacija i javnih rasprava o  njemu, pozivamo OCD da se uključe i u ovaj proces i time pokažu da podržavaju i promovišu jednu od vrednosti Parterstva za otvorenu upravu – učešće javnosti, tj. angažovanje građana u izradi politika.

Posebno ohrabrujemo OCD koje se primarno bave sektorskim temama (pravosuđe i pravni sistem, ljudska prava i građansko društvo javna uprava, javno informisanje, zaposlenost i socijalna zaštita, zdravstvo, obrazovanje, kultura, omladina, sport, odbrana, javna bezbednost, urbanizam, prostorno planiranje i građevinarstvo; konkurentnost, mineralne sirovine i rudarstvo i energetika, zaštita životne sredine, saobraćaj i komunikacije, poljoprivreda i ruralni razvoj) kako bi teme i izazovi iz ovih oblasti našle svoje mesto u okviru POU.

Komentare i predloge možete poslati do četvrtka 11. jula popunjavanje obrasca

Prikupljeni komentari biće uključeni u Izveštaj  o praćenju sprovođenja Akcinog plana Partnerstva za otvorenu upravu 2018-2020. godine koji pripremaju Građanske inicijative, vodeća organizacija u konzorcijumu OCD koji čine Transparentnost Srbija, AOM/BIRN, Media i reform, centar Niš, Edukacioni centar Leskovac i Narodni parlament Leskovac.

Konzorcijum sprovodi projekat „Podrška učešću i zajedničkoj  izradi nacionalnog i lokalnih AP POU“ uz podršku Donatorskog fonda POU.

Bez primene zakona o javnim nabavkama – slučaj „Moravski koridor“

Poseban zakon koji se donosi radi izgradnje „Moravskog koridora“ zadaće još jedan udarac jedinstvu pravnog poretka, a naročito sistemu javnih nabavki u Republici Srbiji, ukazuje Transparentnost – Srbija (članica Transparency International).

Predlog ovog zakona o kom je 25.juna počela skupštinska rasprava, uređuje pitanja koja su već regulisana zakonima Republike Srbije o eksproprijaciji, javnim nabavkama, javno – privatnom partnerstvu, projektovanju, porezima i carinama. Time se nastavlja opasan trend donošenja posebnih pravila koja važe samo za jedan projekat, kao u slučaju „Južnog toka“ i „Beograda na vodi“. Ukoliko Vlada smatra da zakoni nisu dobri, na primer, u vezi sa brzinom eksproprijacije, onda treba da predloži njihove izmene i dopune, a ne da stvara posebna pravila koja će važiti samo za jedan slučaj.

Srbija već ima propise o eksproprijaciji, građevinske standarde, kao i zakone koji uređuju odabir izvođača radova ili izbor firme sa kojom bi bio zaključen ugovor o nekom vidu javno-privatnog partnerstva, kao što će ovde biti slučaj. S druge strane, predlog posebnog zakona predviđa da se na izbor „strateškog partnera i zaključenja ugovora o projektovanju i izgradnji, kao i prilikom izbora stručnog nadzora nad izvođenjem radova, ne primenjuju propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki.“ Kriterijumi i način izbora bi bili uređeni isključivo podzakonskim aktom koji će Vlada doneti za 30 dana.

Sa stanovišta međunarodnih obaveza Srbije u oblasti javnih nabavki i javno-privatnih partnerstava, a naročito Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, mogle bi biti sporne i odredbe člana dva posebnog zakona, prema kojima će prilikom izgradnje biti „korišćeni domaći materijali i oprema i angažovani domaći izvođači u odnosu koji će biti određen ugovorom o projektovanju i izvođenju radova.“ Naime, na osnovu tog sporazuma, preferencijali za domaće ponuđače su ukinuti još u novembru 2018.

Izvor: Transparentnost Srbija